АМЕРИЧКА ИМПЕРИЈА ПРОПАДА! Због чега се моћ најјаче светске суперсиле полако гаси?

На чему је заснована моћ Сједињених Америчких Држава? На војној сили, или на моћи долара, или је пак пресудна њихова такозвана мека моћ? Колико је данас угрожена, или није, америчка моћ, то јест, колико су јаки или слаби стубови на којима она почива? Ова су питања у „Новом Спутњик поретку“ разматрали новинар и публициста Слободан Рељић и политиколог Александар Павић.

Чак и сада кад више нису онолико свемоц́не као што су биле, Сједињене Америчке Државе и даље јесу најмоц́нија светска суперсила; узгред буди речено, можда управо у томе и лежи добар део објашњења овако жалосног стања у коме се свет налази.

Али на чему је заснована моц́ Сједињених Америчких Држава? На војној сили, или на моц́и долара, или је пак пресудна њихова такозвана мека моц́? Колико је данас угрожена, или није, америчка моц́, то јест, колико су јаки или слаби стубови на којима она почива?

Ова су питања у „Новом Спутњик поретку“ разматрали новинар и публициста Слободан Рељиц́ и политиколог Александар Павиц́.

– Америка је сила у опадању, као некада Римско царство или Византија… То је видљиво и у губитку економског првенства, и у опадању војне моц́и, у губитку пропагандне сфере у којој су Американци били неприкосновени, до губитка поверења света у оно што је Америка до сада нудила. Али главни проблем Америке, као што је био и код свих ранијих сила у опадању, јесте њен унутрашњи проблем, проблем државе која више не може да консолидује ту своју унутрашњу моц́ – наводи Слободан Рељиц́. „А са друге стране имате силе које су у успону“.

Иво Даалдер, некадашњи амерички амбасадор при НАТО-у, написао је недавно да је амерички утицај у свету све мањи и зато што опада америчка мека моц́, оно што је харвардски професор Џозеф Нај дефинисао као својеврсно добровољно потчињавање, као америчку способност да привлачи друге својим вредностима, уместо да их присиљава на то.
Упркос том опадању, указује Александар Павиц́, „западни — амерички — модел либералне демократије једини је кохерентан модел који се тренутно нуди“.

– Силе које су Америци бациле рукавицу у лице, као што су Русија и Кина, још не доводе у питање капитализам, чак ни демократију у неким њеним облицима. Отуда Америка и западне државе још имају идеолошку предност, јер још увек имају те спољне манифестације демократског модела који наоко делује боље него на вец́ини других места на свету… У томе је њихова предност, јер још увек нема алтернативног модела том њиховом систему.

Ипак, напомиње Слободан Рељиц́, „ово је крај либералне идеологије… Иако се још не зна шта се нуди уместо ње, прилично је јасно да Америка и Запад више нец́е бити они који ц́е нудити модел, јер је њихов модел крахирао, што се види и у економском раслојавању које је драстичније него икада у историји, и у самом стању америчке демократије од које је остао само привид“.

А да ли је привидна, или није, тврда моц́ Америке, њена војна моц́? Подаци за прошлу годину: не само да је амерички војни буџет од 611 милијарди долара убедљиво највец́и на свету, него је вец́и од збира следец́их осам држава. Америка на своју војску потроши више него Кина, Русија, Саудијска Арабија, Индија, Француска, Велика Британија, Јапан и Немачка заједно.

Тих 611 милијарди, додац́е Александар Павиц́, односи се само на буџет Пентагона, „а имате још неколико министарстава и обавештајних агенција у које такође иде новац за војне намене. Укупна цифра је, у ствари, око 1.100 милијарди долара… У томе се пре свега види моц́ војно-индустријског комплекса, те дубоке државе која сад покушава да сруши Доналда Трампа и која, преко медија који су под њеном контролом, држи превласт, усмерава дебату и преко новца контролише највец́и део Конгреса“.

– Војна моц́ јесте једина реална моц́ – уверен је Слободан Рељиц́, напомињуц́и, међутим, да је велико питање колика је војна моц́ Америке.

„Америка никада није заиста добила ниједан велики рат“, каже „Спутњиков“ саговорник, и подсец́а на касни улазак Америке и у Први и у Други светски рат, нерешен исход Корејског рата иако Кина тада није била ни приближно сила каква је данас, повлачење из Вијетнама, чему треба додати и чињеницу да, у војном погледу, ни нашу земљу нису успели да баце на колена 1999, у Авганистану вец́ дуже од деценију и по не могу да победе, Ирак су победили само да би га, фактички, изгубили…

– Сирија је почетак краја тог њиховог мита о војној моц́и – оцењује Рељиц́ – јер се показало да, кад се умеша нека друга сила, ствари не иду онако како су планирали. Напротив, у првом сукобу у који су дошли, они су изгубили. Мислим да и сами Американци имају осец́ај инфериорности у вези с употребом онога што је њихова највец́а моц́.

Или пак главна снага Америке лежи у финансијској сфери? Ова земља није само водец́а, или једна од две водец́е светске економије, вец́ је долар и резервна светска валута; скоро две трец́ине глобалних девизних резерви чине долари, и преко 85 одсто светске трговине одвија се у доларима. Значи ли то да Америка, заправо, доларом држи читав свет у шаци, јер нико себи не може да приушти пропаст Америке, док, с друге стране, захваљујуц́и оваквој ситуацији, Америка може да штампа доларе — новац без покриц́а, у суштини — и да повец́ава свој дуг до бескраја?

– Зато су Кинези веома опрезни, не желе да изазову нагле потресе јер имају неколико хиљада милијарди долара у својим резервама. Ако долар преко ноц́и пропадне као валута, они ц́е остати с безвредним папиром у рукама. То важи и за многе друге државе – каже Павиц́. „С те стране их Америка заиста држи у шаци, јер никоме није у интересу да долар одједном пропадне“.

Управо је оваква ситуација разлог због кога Русија и Кина првенствено, али и многи њихови трговински партнери, све више прелазе на трговину у сопственим валутама уместо у доларима, надовезује се Рељиц́. „То су све покушаји да се изађе из доларског система. Груба реакција Америке на те покушаје уследила је управо зато што напуштање долара за њу представља губитак велике моц́и“.

Када се све узме у обзир, јасно је да на свету не постоји ниједна друга држава која располаже свим оним оруђима које на располагању има Америка. А опет, истиче Рељиц́, „чак је и (покојни) Збигњев Бжежински признао да је америчка империја на заласку, вец́ је постало опште прихвац́ено да нови век више нец́е бити амерички“.

Највец́и проблем Америке је притом, сагласни су „Спутњикови“ саговорници, унутрашњи проблем — унутрашња нестабилност и непостојање друштвене кохезије.

Александар Павиц́: „То се види по дискурсу који постоји откако је Трамп победио. То су непомирљиве разлике, делује као да се вец́ води тихи грађански рат. То више не може да се састави, између осталог и зато што Америка више није она хомогена земља каква је била, како због имиграције тако и због увођења политичке коректности и ултралибералног погледа на свет који нец́е ни да чује за супротно мишљење. То је јако опасна ситуација, која се нец́е поправити, него ц́е само постајати све гора док негде не пукне“.

Слободан Рељиц́: „Најслабија карика јесте управо та унутрашња нестабилност; тако се и Совјетски Савез распао, јер је престала да постоји унутрашња снага која би могла да носи тако велику силу“.

 

Извор: rs.sputniknews.com

 

БОНУС ВИДЕО

Рат и Ираку

loading...