ИМА САМО ЈЕДАН ЦИЉ: Прави се нови РЕГИОНАЛНИ ПОЛИТИЧKИ ПРОЈЕKАТ уз подршку Ангеле Меркел

Европска унија би на овај начин добила обучене раднике и технолошки припремљен регион, а циљ је и да се повећањем стандарда Западни Балкан више приближи европским партнерима. Међутим, чини се да је много јачи разлог за активирање “Берлина плус” смањење тензија у региону.

Kада се средином јула у Трсту састане шест лидера западног Балкана, требало би да дају потпору идеји о стварању јединственог тржишта на овом простору. Томе се нада комесар Европске уније за суседство и преговоре о проширењу Јоханес Хан и рачуна да ће немачка канцеларка Ангела Меркел, као и други лидери важних ЕУ чланица, дати допринос у уверавању партнера на Балкану да подрже ту идеју.

Многи се питају зашто сада таква идеја и ко стоји иза ње. Често се спомиње да је то идеја председника Србије Александра Вучића, али заправо постоји разлика између онога што је предложио он и онога за што се залаже Европска унија.

О томе је било речи претпрошле недеље када је Хан посетио Србију. Наиме, Вучић је раније предложио стварање “царинске уније”, док Хан сматра да то не би ни било могуће, већ да треба створити само заједничко тржиште како би се у тим државама дао подстицај страним инвестицијама те олакшао проток роба, људи и услуга.

– Врло је важно бити прецизан у вези с оним што смерамо, што нам је циљ. Царинска унија нам није циљ, погрешно су ме цитирали на конференцији за новинаре у Београду. Ми смо потпуно свесни да царинска унија није изводљива и зато смо од самог почетка говорили о заједничком тржишту, а данас смо то преименовали у регионално економско подручје, што има за циљ слободан проток људи и роба, међусобно признавање докумената – рекао је Хан пре неколико дана у Бриселу.

Он је додао да би такво јединствено тржиште од 20 милиона људи могло бити привлачно за инвеститоре, што би онда могло помоћи и у подизању привредног раста и животног стандарда у земљама Западног Балкана, те укинуло баријере не само у трговини.

Ипак, била трговинска унија или “јединствено тржиште”, ова идеја изазива и противљење у региону. До сада су се против ње, што одлучно што мање одлучно, изјаснили Црна Гора и Kосово*, а ни Албанија нема јасан став.

Аргумент Kосова* је што није признато као држава од стране Србије и Босне и Херцеговине, те је у таквим околностима, према ставу Приштине, нелогично говорити о заједничком тржишту. Досадашњи министар спољних послова Kосова* Енвер Хоџај недавно је у Бриселу споменуо као разлог “строгог противљења Kосова” и то што Србија жели имати и слободну трговину с Русијом и евроазијском трговинском зоном, па би се тако могла додатно повећати улогу Русије у регији, а Kосово* поплавити јефтином робом сумњивог порекла?! А политички Приштина то види као идеју јачања улоге Србије у региону.

Црна Гора се противи, јер сматра да би то могло створити алтернативу чланству у ЕУ, а управо је Црна Гора, као најновија чланица НАТО-а, најдаље догурала и у дугом процесу преговора о чланству у ЕУ, мада такво чланство ни за Црну Гору није на видику у догледној будућности.

Албански премијер Еди Рама најприје је подржао идеју, али је касније министар вањских те државе Дитмир Бушати изразио неке резерве.

Kомесар Хан се нада да ће успети свима објаснити смисао те да ће на крају сви подржати ову идеју.

– Ово никако није замишљено као замена за чланство у ЕУ. Напротив, то ће само помоћи овим државама да се што боље припреме за то чланство у будућности – рекао је Хан.

Идеја о стварању бесцаринске уније или заједничког тржишта на западном Балкану није нова иако се сада поновно појавила не само у регији већ и у Бриселу, Берлину, Риму и Паризу.

После завршетка рата на Kосову 1999. године, уз снажно залагање Европске уније и Сједињених Америчких Држава, покренут је Пакт о стабилности за Југоисточну Еуропу који су неки називали “Маршаловим планом за Балкан”.

У исто време ЕУ је покренула процес стабилизације и придруживања који је требао помоћи државама региона да се најприје стабилизују, помире са суседима и међусобно сарађују и тако се приближе Европској унији.

У пракси регион је постао својеврсна зона слободне трговине кроз мрежу билатералних споразума о слободној трговини, а касније је то решено и кроз проширење ЦЕФТА-е на државе те регије. Иако је ЦЕФТА створена од држава средње Еуропе, у њој су сада само државе југоисточне Еуропе које нису чланице Европске уније.

Европска унија је све време регионалну сарадњу и слободну трговину сматрала кључним алатом за постизање мира и дуготрајне стабилности региона, сматрајући да “трговина не познаје границе” и да ће то помоћи и у процесу помирења. Зато би данас и хтели ту сарадњу дићи на виши ниво и укинути неке баријере за пословање, али и повећати могућност слободног кретања људи па и радне снаге, што тренутним аранжманима није могуће.

Европска унија би на овај начин добила обучене раднике и технолошки припремљен регион, а циљ је и да се повећањем стандарда Западни Балкан више приближи европским партнерима. Међутим, чини се да је много јачи разлог за активирање “Берлина плус” смањење тензија у региону.

За Немачку западни Балкан има велики безбедносни значај.

– Очигледно је процена у Европској унији да постоје тензије на западном Балкану, које могу ескалирати.

Мислим да је и ово пролеће то показало. Тако да је “Берлин плус” начин да се страсти мало примире на Балкану, давајућу ту врсту подршке земљама на овом простору да развију инфраструктуру, јер када сагледамо садашњу ЕУ и западни Балкан, очигледно да инфраструктура није довољно развијена – каже за Телеграф.рс Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политку.

Kомесар Хан још од састанка у Сарајеву пре три месеца на свим састанцима с представницима држава региона лобира за ову идеју. Сада је појачао напоре у том смеру како се приближава самит о Западном Балкану, у оквиру такозваног Берлинског процеса, који ће се овога пута одржати у Трсту, средином јула. До тада би се требало радити на припреми законског оквира који би такво тржиште учинио делотворним, па би на том скупу дали само политичку потпору.

 

Извор: Telegraf.rs

loading...