КОД СРПСКЕ ДОКТОРКЕ СЕ НЕ УМИРЕ: Надежда Басара излечила ХИЉАДЕ ЉУДИ од РАКА! (ВИДЕО)

Један од највећих стручњака за трансплантацију матичних ћелија у Немачкој и Европи је професорка др Надежда Басара, за коју зна цео свет и прича о њеним успесима у лечењу тешко оболелих пацијената.

Др Басара је тренутно директор интерне медицине на Малтесер Ст. Франзискус болници у немачком граду Фленсбургу. Пре 17 година је дошла у Немачку без знања немачког језика, али то јој није била препрека да га научи и у исто време направи успешну каријеру, постане доцент, и као прва докторка из југоисточне Европе која није рођена и школована у Немачкој, постане професор медицине, пише македонски дневни лист Вечер.

Пет година је била на челу трансплантационог центра Универзитетске клинике у Лајпцигу. Захваљујући њој тај центар је по резултатима лечења леукемија и по броју реализованих трансплантација био на првом месту у Европи.Ова јака жена црпи енергију из љубави према медицини, људима, раду и породици. За њу је највећа сатисфакција када излечи пацијента и то сматра личним успехом, што јој даје нову енергију на путу успеха.

Међу пацијентима које је лечила др Басара, велики број људи је из Србије, Македоније, Црне Горе, а домаћа јавност ју је упознала по успешном лечењу тешко оболелог од апластичне анемије Жељка Митровића, власника Пинк телевизије, као и познатог водитеља РТС, Дејана Декија Пантелића, кога је излечила од тумора на крајницима.

Пантелић се, гостујући у емисији Свет здравља, која је емитована на РТС-у, присетио момената са лечења у Немачкој и када му је било доста тешко стање др Басара га је охрабрила овим речима: Дејане, код мене људи не умиру.

Листа познатих личности које је др Басара лечила се ту не завршава, јер неке познате личности не желе да им се име помиње у јавности. Пре 13 година је трансплантацијом матичних ћелија од несродног донатора излечила младог пацијента из Србије оболелог од најтежег облика акутне лимфобласне леукемије, филаделфија позитивне и то је први пацијент с Балкана излечен од те болести.

Поводом дана државности Србије одликована је златном медаљом, а прошле године Црна Гора јој је доделила држављанство за заслуге у лечењу њихових пацијената.

Ово је интервју са др Басаром, који је изашао недавно у македонском листу Вечер.

Опишите нам ваш пут од доктора у Србији до врхунског хематолога и онколога у Немачкој?

– Пут није био нимало лак. Те преломне 1997. имала сам 39 година, складан брак, двоје дивне деце и супруга који ме је увек у животу подржавао. Са завршеном медицином, магистратуром, докторатом и специјализацијом у Београду радила сам као начелник функционалне дијагностике на Институту за хематологију Клиничког центра Србије. Док је директор био проф. др Роловић све је одисало напретком и знањем и значили смо све до 1994. нешто у Европи. Његовим одласком у пензију настао је преокрет за мене сазнањем да нова директорка није имала визију напретка института, већ је мислила само на своје личне интересе.

У договору са супругом одбијам два позива из Париза и прихватам позив проф. Фаузера из Немачке, одлазим прво ја, а супруг се мало касније придружио са децом. Тамо сам, просто речено, „бачена у ватру“ у рад са најтежим хематолошким болесницима и додатно ме поставља за најодговорнију особу пред немачким законом о лековима у производњи трансплантата и крио-конзервирању матичних ћелија. Врло брзо постајем начелник хематологије и онкологије.

За све то време учим немачки језик који у почетку нисам знала (споразумевала сам се на енглеском и француском), учим за нострификацију дипломе, специјализирам интерну медицину и хематологију и онкологију, пишем научне радове, као доцент са нострификованом титулом доктора наука држим вежбе и предавања студентима у Мајнцу и држим вежбе немачким колегама са посла из дијагностике.

На Универзитету у Мајнцу сам предложена за професора медицине, а титулу добијам по преласку на Универзитетску клинику у Лајпцигу, где сам позвана да будем главни начелник хематологије и онкологије. Тамо сам водила и трансплантациони центар матичних ћелија као и производњу трансплантата матичних ћелија и њихово крио-конзервирање. Убрзо избијамо на прво место у Немачкој по броју и успешности трансплантирања, а мене Европско друштво трансплантатора поставља за главног инспектора трансплантационих центара по Европи. Видевши моје успехе на свим пољима хематологије и онкологије Малтешки ред Немачке ме позива за директора интерне медицине у њиховој болници у Фленсбургу, што сам пре четири године и прихватила.

Какав третман имате тамо као Српкиња и да ли вам је то била препрека у каријери?

– У Немачкој се пре свега цени рад, и ако радите успешно, бићете прихваћени. Међутим, да бисте успели као странац у Немачкој, а посебно као Српкиња, морала сам да будем увек дупло боља од њих. То није увек наилазило на симпатије од стране мојих колега, љубомора је људска особина и наравно постоји и код Немаца. Пре две године сам, на пример, доживела да је у регионалним новинама изашао велики чланак о недостатку лекара у Немачкој, као и запошљавању и проблемима лекара из иностранства. У оквиру тог чланка је објављено да се „прича“ да ја дајем предност пацијентима из Србије у односу на немачке пацијенте, сто је свакако нонсенс за свакога ко познаје кодекс лекарске професије и Хипократову заклетву, а нарочито мене као особу и лекара коме никада није била битна ни националност, ни боја коже, ни вероисповест пацијента.

Шта бисте ви препоручили вашим колегама у Македонији и шта је пут до успеха једног доброг специјалисте?

– Пут до успеха је само оптимално и свеобухватно лечење болесника са најбољим могућим методама које постоје. У Београду нисам могла да се помирим са чињеницом да не могу да код болесника применим трансплантацију од сродног или несродног донатора, а знала сам да са том методом могу да их излечим. За мене је било неприхватљиво да поседујем знање, а да не могу да га применим. Отишла сам у Немачку 1997. да бих могла да радим комплетну и најбољу медицину и на тај начин излечим многобројне пацијенте.

Шта значи брза и добра дијагностика за успех у лечењу болести?

– Све! Добра и брза дијагностика одређује судбину болести, да ли пацијент има шансе да буде излечен или не и због тога је изузетно важна. Тренутно код свих малигних болести је неопходна молекуларна дијагностика која је у Немачкој готова у року од 48 сати. Такву ефикасност нема ниједна земља у Европи, чак ни Шведска која се сматра једном од земаља са најбољом здравственом заштитом у Европи.

 

 

Колики је проценат излечених пацијената са малигним болестима у вашој болници?

– За ове четири године, колико водим онкологију, хематологију, пнеумологију, дијабетологију и интезивну медицину у болници Малтесер Ст. Франзискус Фленсбург проценат излечења малигних болести је 90 одсто. Тај податак се односи на праћење болесника две године после лечења у болници јер касније нису сви ревносни у контролама, тако да не можемо да даље водимо евиденцију о њиховом здравственом стању.

По којим медицинским протоколима лечите акутне леукемије, лимфоме и апластичне анемије и да ли у лечењу матичне ћелије дају добре резултате?

– По најсавременијим протоколима који се примењују у свету. Трансплантација матичних ћелија и даље је једина метода са којом могу да се излече горе наведене болести и поред великог броја нових лекова који су регистровани за неке од малигних болести.

Колико сте трансплантација матичних ћелија у вашој успешној каријери реализовали?

– Близу сам бројке од 1.900, али то није толико битно, већ колико сам успешно трансплантирала. Светски резултат од 86 одсто преживљављања две године после трансплантације постигла сам у Лајпцигу, а надмашила га сигурно са трансплантацијама у Фленсбургу, који је тренутно 90 одсто успешности за три године од отварања трансплантационог центра.

Да ли имате пацијенте из Македоније и колико њих је излечено овом методом?

– Са задовољством могу да кажем да од 17 година колико трансплантирам у Немачкој, у последњих 10 година успешно лечим и трансплантирам пацијенте из Македоније. Трансплантацијом матичних ћелија сам излечила до сада најмање 20 пацијената из Македоније.

Да ли је трансплантација матичних ћелија од несродног донатора револуционарно достигнуће у медицини и код којих малигних обољења даје добре резултате?

– Трансплантација матичних ћелија од несродног донатора се примењује у Немачкој преко 30 година и чињеница да су резултати исти као и код трансплантације од сродног донатора (брат или сестра) је велики успех, али не бих могла да кажем да се ради о новом револуционарном достигнућу. Алогена трансплантација даје одличне резултате код акутних леукемија, мијелодиспластичних синдрома, лимфома и тешких облика анемија.

Да ли су квалитетан начин живота и превентива добар начин заштите од малигних болести?

– Квалитетан начин живота, под којим се између осталог подразумева најмање 30 минута дневно телесне активности у смислу шетње, брзог ходања, трчања, уз медитеранску исхрану, пуно поврћа, редовног коришћења воћа, рибе, белог меса, без пушења и претераног конзумирања алкохолних пића је најбоља превентива и заштита од малигних болести. Нажалост, то ипак није довољно. Генетика, као и излагање опасним хемијским материјама и зрачењу играју веома важну улогу у настајању малигних болести. Зрачење осиромашеног уранијума који је коришћен приликом бомбардовања Србије 1999. године је доказано као ризико фактор за настајање малигних болести.

 

Извор: Vecer.mk

 

loading...