МАKЕДОНСKИ АНАЛИТИЧАР: У Скопљу је пао аутократски режим, Македонија је сада у бољем положају од Србије

Најбитније питање у свим земљама Западног Балкана је питање независности институција, каже извршни уредник портала Еуропеан Wестерн Балканс Никола Ристић. Политички аналитичар из Македоније Саша Ордановски сматра да је Македонија сад у бољој ситуацији од Србије јер се, како каже, управо ослободила аутократског режима.

„Србија иде у нека времена и воде које смо ми напустили, али Србија има капацитет да не понови ствари које смо ми радили“, рекао је Ордановски у Новом дану.

Kад је реч о евроинтеграцијама у региону, Ордановски каже да је Македонија била лидер у том погледу до избора владе 2006. године.

„Нисмо примљени у НАТО 2008. и прича је кренула низбрдо. Назадовали смо по свим битним критеријумима ЕУ. Очекујемо да ћемо почети преговоре за време бугарског председавања у јануару следеће године. Постоји спремност, али је потртебно доста тога учинити“, сматра он.

Ордановски каже да грађани и политичари на Балкану морају да схвате да, кад је реч о преговорима, да се ради управо „о нама“.

„Не да бисмо задовољили бриселске услове, већ су преговори да бисмо ми постали демократска друштва. Не радимо реформе да би затворили њош једно поглавље, већ да живимо боље. Kод многих политичара напори нису искрени“, каже Ордановски.

Он каже да Македонија са Србијом има отворена питања 30 година.
„Србија се на различите начине меша у македонске политичке околности и то не третирам ненормалним јер имамо српску мањину која заслужује пажњу своје државе. Али Србија све време гледа Македонију кроз албанску призму, кроз приче о Великој Албанији, а то уопште нису теме које су доминантне и релевантне у македонском друштву“, тврди Ордановски и додаје да део проблема у односима долази због руског утицаја.

Ристић: Поглавља 23 и 24 круцијална јер су блокирајућа

Србија би требало да отвори два нова поглавља у приступним преговорима са Европском унијом (ЕУ) – 7 и 29, а извршни уредник портала Еуропеан Wестерн Балканс Никола Ристић очекује да након тога буду отворена и поглавља 6 и 33, које се односи на буџетске одредбе.

Ристић подсећа да је на сају Kанцеларије за европске интеграције недавно објављен извештај Европске комисије о стању у поглављима 23 и 24 која се односе на слободу медија и независност судства.

„У извештају се наводи да је Србија усвојила акционе планове, али је напредак спор, тапка у месту. Та два поглавља су круцијална јер имају статус блокирајућих“, објашњава Ристић.

Додаје да је Резолуција о Србији, коју је усвојио Европски парламент, избалансирана односно да садржи и похвале и критике, али да се кроз њу ставља до знања које су ствари битне.

Додаје да грађани треба да буду свесни да ЕУ прати шта се дешава у Србији и да је свесна је ситуације у свим областима, а поготово у поглављима 23 и 24.
Најбитније питање у свим земљама Западног Балкана је питање институција.
„Независне институције које могу да раде посао без притисака. Kад будемо имале здраве и демократски устројене институције тада ће и изјаве политичара бити мање релевантне“, сматра Ристић.

 

Извор: Kurir.rs / N1

loading...