СРПСКИ БОРЦИ ШИРОМ СВЕТА: Ратују од Доњецка до Сирије

Рањавање Дејана Берића, снајперисте који је стекао славу у редовима Армије Новоросије у борби против снага кијевског режима, подсетило је на присуство српских добровољаца у том рату, али и да се они тамо регрутују за рат у Сирији. Пре свега, реч је о руској приватној војној компанији Вагнер која је на земљи извојевала значајне победе у корист Сиријске армије и председника Башара ел Асада.

Још раније је од Срба који ратују у редовима Вагнера у Сирији помињан бивши припадник црвених беретки Д. С, а онда је прошлог месеца стигла вест да је у борби с Исламском државом погинуо Димитрије Каран (25), претходно добровољац Армије Новоросије. Руски ратни извештач који се потписује као Иван Сидоренко први је објавио информацију о његовој смрти и то уз то четири фотографије Карана, који је сахрањен у Москви где се оженио Рускињом и с њом добио сина.

Иранци не жале паре

Срби и ветерани совјетске армије нису једини плаћеници у Сирији. Највише је Авганистанаца у Фатмијум бригади. Има их око 8.000, а плаћа их Иран који подржава Асада. Иран наводно плаћа и шиитске милиције које из Ирака долазе у Сирију. Ратни извештачи наводе да је рецепт за сваку акцију најамника осим Вагнера прост: Руси дају оружје, а Иран новац. Ако нема договора, нема ни акције.

Сиријски плаћеници ратују у бригади Пустињски соколи, која је класична војна компанија.

Мистерија Вагнер

Руски журнал „Фонтанка“ најдаље је стигао у истраживању које полази из Мољкина, 25 километара од Краснодара. Реч је о бази 10. самосталне специјалне бригаде ГРУ (војне обавештајне службе, в. п. 51532). Ту су уз полигон смештени 85, 95, 104, и 551 батаљон за специјалну обуку, медицинска чета и командне јединице 10. бригаде. Истраживање је указало да нико не иде даље, па ни у Сирију, пре пре него што потврди или изучи занат у Мољкину.

Батаљон с тешким пешадијским наоружањем, ПВО оруђима, лаком артиљеријом и оклопним возилима приватне компаније Вагнер не постоји на списку војних јединица или предузећа и удружења. Ипак, извори „Фонтанке“ наводе да је Вагнер формиран од остатака Славјанског корпуса, готово уништеног у Сирији крајем 2013. Тим корпусом командовао је човек с позивним именом Вагнер.

Наши људи стижу са свих страна: Руси дражи од Француза

Срби који су ратовали у Украјини увреде се када се помене реч „плаћеник“. Наиме, тамо се плата даје, али је толико мала да нико због ње не би пожелео да оде из Србије.
Ипак, они стално стижу. Међу првима је био Никола Перовић, француски држављанин и војник који се борио у Авганистану. У Доњецк је стигао с групом истомишљеника Француза и Шпанаца и обучавао је руско становништво. Уједно је и први Србин који је понео одликовање Армије Новоросије.
Запажена је била и Багира, Српкиња коју је представио Дејан Берић као одличног снајперисту. Кроз Донбас је прошло још много Срба од којих су неки засновали и породице тамо. Основан је и хусарски ескадрон у спомен на Србе који су се код Луганска населили у сеобама 18. века. У почетку је бројао 15 Срба и 30 Руса.
Украјински медији наводили су Србе као најбројније и најопасније добровољце у Армији Новоросије. Наводили су и да је град Переваљск код Луганска пун Срба којима је тамо база.

Ловио и пирате

Војна компанија с његовим именом у пролеће 2014. појавила се на Криму, затим код Доњецка, а крајем 2015. вратила се у Сирију. Опет на челу с Вагнером. Наводи се да је то резервни попуковник Дмитриј Уткин (46), до оставке 2013. командант 700. одреда спецназа ГРУ у Печори (Псковска област). Потом је радио у компанији Морган секјурити груп (МСГ), специјализованој за обезбеђење бродова у морима којима харају пирати.

Судбина Вагнера изазива недоумице. По неким информацијама погинуо је у јануару 2016. под Доњецком, а по другим је жив и налази се у Сирији или у Мољкину.

Плата 3.200 евра
Саговорници „Фонтанке“ Чупова веома поштују: „Мисли главом и не шаље људе на кланицу.“ То им је важно, пошто кажу да су у Сирији погинуле десетине бораца Вагнера, али не наводе националност.

– Никада не знаш с ким жваћеш олово и радозналост није добродошла. Понекад нисмо знали ни имена сабораца, а камоли презимена или чим су се бавили у животу – кажу саговорници који су узрачунали да Вагнер има око 600 бораца.
Они кажу да су увек ишли с првим таласом и наводили авионе и артиљерију.

– Када потиснемо непријатеља за нама бодро наступају сиријски специјалци, а потом новинари руских државних медија који их интервјуишу – прича ветеран.

Све наводно за око 3.200 евра, при шансама за преживљавање од 50 одсто.

За српске припаднике од Вагнера можда је далеко важнији био командант за обуку с позивним именом Чуб или Чупа. Руски извори наводе да је реч о Сергеју Чупову (51), питомцу академије у Алма Ати, резервном мајору десантно-јуришне бригаде и ветерану из Авганистана и Чеченије. Наводно је погинуо под Дамаском, а сахрањен је Балашихи, селу у Подмосковљу с датумом смрти 8. фебруар 2016. Кажу и да је Чупов у мају 2014. с Вагнером и групом ветерана инструктора одлетео из Москве у Ростов, а одатле на салаш Весели, поред ког је образована прва база за обуку, касније пресељена у Мољкино.

Командир из црвених беретки

„Фонтанка“ је тврдила да је командир српског вода Вагнера човек с позивним именом Вук, односно држављанин БиХ Д. С. (37) настањен у московском предграђу Химки. Поједини извори наводе да је учествовао у рату на Косову, у саставу црвених беретки чији је командант тада био Милорад Улемек Легија.

Саговорници „Фонтанке“ кажу да су Срби код Д. С. долазили још 2014. у Украјину. Немогуће је проверити и тврдње да су у пролеће 2015. у српски вод стигла и четворица познаника Д. С. који су напустили француску Легију странаца да би се придружили Вагнеру.

Сам Д. С. није потврдио сазнања „Фонтанке“.
– Бавим се грађевином у Химкију. Никакве Вагнере и Бетовене не знам. У Краснодару сам заиста био, последњи пут у пролеће 2015. и радио сам на градилишту. Ако вам је потребно реновирање стана, плочице, паркет, зовите ме – одговориоје Д. С.

Међутим, предочено му је да редакција поседује фотографију на којој је у лето 2014. снимљен с борцима који су по њиховим изворима припадници Вагнера.

На то је Д. С. испричао да је заиста ратовао као добровољац под Луганском. Али само три дана, пошто је био контузован. За људе који су са њим на фотографији рекао је да их је замолио да се послужи мобилним телефоном, а и попили су по три пива.

Новинар „Фонтанке“ није био спреман да му поверује, пошто тврди да поседује документована сведочења да је Д. С. посећивао базу ГРУ у Мољкину најкасније у јануару 2016, као и да је у октобру 2015. виђен у авиону на седишту поред Сергеја Чупова.

 

Извор: I. Kozarski – Vesti

 

БОНУС ВИДЕО

Дејан Берић у Новорусији

loading...