СУТРА ЈЕ СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ – СРБИ НЕ СКРНАВИТЕ СЛАВУ: Ова правила није добро кршити (ВИДЕО)

У многим местима постоји обичај да укућани сами пресеку колач и прелију жито вином, морате да знате да ово мора да обави свештеник и да тек тада на тај начин поштујемо светитеља ког славимо као заштитника нашег дома. 

Немојте да вас варају разним обичајима који немају никакве везе са Богом и на крају крајева та Истина је  утврђена догамтима наше Свете Цркве.

ЖИВОТ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Српска православна црква (СПЦ) 8. новембра слави дан Светог великомученика Димитрија, у народу познатији као Митровдан.

Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по новом или 26. октобра по старом календару и обележен је у црквеном календару црвеним словом.

Свети Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку наше ере, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.

Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен и погубљен. Солунски хришћани тајно су га сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква, а Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.

Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви. У средњовековној Србији, посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.

По броју оних који га славе, Митровдан је на петом месту на листи највећих српских слава. У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.

Овај дан је познат, како се веровало, и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак – хајдучки растанак, Ђурђев данак – хајдучки састанак.

 

 

Извор: Курир, Ослобођење

 

 

loading...