ЂУКАНОВИЋ И ЕКИПА ЏАБЕ СЛАВЕ: Народ одваја Црну Гору од НАТО-а – гласом или протестима

Референдум је једина брана уласку Црне Горе у НАТО, па ће сви они који су противници ове идеје усмерити све снаге да до њега и дође, првенствено у овој држави, али и у Холандији. Ненасилна борба и блокада институција су још неке од метода борбе. Свакако, и јавни проглас да ће „прва демократска власт поништити сваку ненародну одлуку”.

Црногорска чизма на српској глави.

 

Баш овако би, не дао бог, хипотетички могла да гласи ударна вест ако би некад неком опет пало на памет да као 1999. НАТО изврши агресију на Србију. Ономад је Црна Гора била та на коју су поред Србије 78 дана падале бомбе, а сутра би могла да буде та која ће је нападати.

Јунаци, са чим ћете пред Његоша

Наиме, после доста одлагања амерички Сенат је ратификовао Протокол о приступању Црне Горе у НАТО, па је сад само одлука на председнику САД кад ће и како ће се определити. Највероватнији исход је да он потпише одлуку Сената.

Међутим, како за Спутњик рече активиста црногорског Покрета за неутралност Марко Милачић, ратификација Протокола у Сенату је само ратификација у једној од 28 земаља, али је најважнија земља у којој треба да се ратификује овако круцијална одлука — Црна Гора.

Шта ће дакле урадити Црна Гора?

 

Режим Мила Ђукановића и елите блиске њему, као да су свесне да би исход референдума о приступању НАТО-у био неповољан по њих, па га и не узимају у обзир већ поодавно најављују да ће одлуку о томе донети парламент. С друге стране, опозиција исто толико времена понавља да ће или бити референдум или сукоба у држави.

Унија за неутралност апеловала је на све да подрже акцију за одржавање референдума у Холандији, на којем би се преиспитала одлука холандског Сената, којом је та држава ратификовала Протокол о уласку Црне Горе у НАТО.

Процедура спровођења референдумског поступка била би истоветна оној кад су холандски грађани 6. априла 2016. одбацили Споразум о придруживању Украјине Европској унији.

Батина у рукама Запада

 

„То што је парламент земље која нас је бомбардовала гласао да будемо у савезу који нас је бомбардовао, да будемо, дакле, са њима, разумљиво је: они хоће да сви буду део зла, да се тиме избрише граница између добра и зла, да угасе разлику између оних који бомбардују и бомбардованих, између убице и убијеног, џелата и жртве. Сваки убица сања да му се отац и син убијеног придруже у пиру који следи“, категорички тврди Марко Милачић за Спутњик.

Можете ли да замислите, пита овај активиста, то епохално брисање кривице и гриже савести! Тих 97 сенатора који су гласали за протокол, додаје Милачић, сами признају да нису битни грађани и Црна Гора, већ порука Русији.

„Колико само човек, попут ових ’људи‘ на власти у нашој земљи, мора бити мали, па да прихвати улогу батине и да се њоме хвали“, резигниран је Милачић.

 

Отпоздрав Ђукановићу

Црна Гора је, подсећа, преживела многе „НАТО савезе“: и Османлије и Аустроугаре, и многе пре њих, вековима. Борба против окупатора и покушаја нове анексије тек почиње, најављује Милачић. И тврди да је то је сведруштвени императив. Достојанство је, каже, у питању, не НАТО.

„Наше је да сад приморамо ове издајнике на власти — то је најпрецизнији израз иако грубо звучи — да о овом питању одлучимо ми, јер огромна већина — 84 одсто, чак и оних који су за НАТО, 68 одсто — жели референдум. Одбрана те већине је основна борба за демократију, за голи образ“, наглашава Милачић.

Међутим, уколико се црногорски режим ипак одлучи за гласање у парламенту Милачић најављује да ће се према Милу Ђукановићу, Душку Марковићу, Филипу Вујановићу и Ивану Брајовићу односити према заслугама.

„Морамо се односити као према непријатељима ове земље и издајницима. Као према неком ко жели да ти удари на породицу, а то су народ и земља, зар не?!”, истиче Милачић и појашњава да то конкретно значи да треба да ураде све што је могуће, а у границама је озбиљног грађанског и ненасилног отпора да то спречимо.

 

Саучесништво у злочинима

Војни аналитичар и главни уредник часописа „Арсенал отаџбине” Виктор Мураховски каже за Спутњик да евентуално ступање Црне Горе у НАТО неће утицати на безбедност Русије већ да ће само побољшати безбедносну ситуацију, јер Црна Гора неће повећати војну моћ НАТО-а, него ће постати каменчић на врату Алијансе, која ће бити приморана да издвоји новац, као и да се позабави модернизацијом црногорске војске и војне инфраструктуре 29. чланице НАТО-а.

Оно што забрињава, додаје Мураховски, јесте то што ће након учлањивања у Алијансу Црна Гора аутоматски сносити одговорност за све евентуалне будуће злочине ове организације, јер код њих је на снази принцип колективне одговорности, који омогућава земљама које стварно планирају и изводе све ове операције широм света да избегну директну одговорност.

„Наравно да је Русија забринута због евентуалног учлањивања Црне Горе у НАТО, јер сматра да је реализација плана ’ЕУ=НАТО‘ штетна по међународне односе, али то не значи да ће Русија предузети реципрочне мере или формирати војне јединице за напад на Црну Гору, то би било смешно. Москва одлично схвата где се налазе кључни положаји НАТО-а у Европи, и Црна Гора није на том списку“, прецизира Виктор Мораховски.

 

Блокада институција и појачана видљивост

Политиколог Александар Павић саветује свима који су против НАТО-а у Црној Гори да се организују и постану видљиви, за шта ће им бити преко потребна помоћ медија.

„Значи да може да се у свет пренесе слика хиљада људи као демонстрирају и траже референдум и захтевају да питање НАТО-а буде питање демократског избора. И да се јасно пошаље порука свету да је све друго насиље“, појашњава своје становиште Павић.

Ово је ствар која се тиче и безбедности Србије, додаје Павић и сматра да би било добро кад би се спојиле анти-НАТО организације и из Србије и из Црне Горе.

 

„Могу да примене гандијевске методе мирних протеста и блокирања институција, то је и сам Ганди радио и то је сасвим легитимна ствар. Друга ствар је да се исто тако пошаље јасна порука — чак и ако на силу усвоје пријем у НАТО да то никад неће бити признато и да први пут кад буде била стварно демократски изабрана власт да ће та ствар да се поништи“, јасан је Павић.

Најзад, Марко Милачић понавља да све снаге треба усмерити на референдум и најављује, како каже, брзу али огромну народну петицију којом би се показало колико заиста народа жели тај референдум.

 

 

 

Извор:  rs.sputniknews.com

loading...