ПУТИН КОД ЕРДОГАНА: Наставак бурне историје Руса и Турака!

У понедељак руски председник Владимир Путин долази у посету Турској. Донедавно, такво путовање је било незамисливо, пише Дојче веле.

Од новембра прошле и јуна ове године, између Анкаре и Москве владао је хладни рат. Међутим, то није увек било тако: Турска и пост-совјетска Русија су свој однос успешно градиле током много година.

Приближавање пост-совјетске Русије и Турске је ишло брзо. Јефтина одец́а из Турске освојила је руско тржиште захваљујући бројним малим трговцима. Потражња за модом западног изгледа у Русији је била велика. Поред тога, турске фирме су брзо нашле место у руској грађевинској индустрији. Ту је и споразум (1997.) о испоруци гаса преко гасовода Плави ток.

На највишем политичком нивоу, односи су интензивирани касније – доласком Путина 2000. на власт у Русији и Ердогана у Турској 2003. године. Односи двојице лидера су дуги низ година били блиски и пријатељски. Током овог периода, обим трговинске размене између две земље је неколико пута порастао, укључујући и гас.

Али, 2014. је била изазовна година. На анексију Крима од стране Русије, Турска је споља реаговала опуштено, мада се Турци брину за Татаре који живе на том полуострву. Али изгледа да је то све ипак добро прошло. Најбољи доказ је изјава 1. децембра 2014. године у којој Москва и Анкара најављују изградњу Турског тока, новог гасовода од Русије преко Црног мора до Турске. Намера је била да то замени пропали пројекат Јужни ток.

Али преговори о изградњи Турског тока су се одужили. Порасле су тензије, између осталог и због сукоба између Јерменије и Азербејџана око енклаве Берг-Карабах. То што је руски председник признао геноцид над Јерменима који су Турци починили током Првог светског рата, за Анкару је био ударац. Ердоган је потом Москву подсетио на Крим и присилно расељавања читавих народа за време Стаљина.

Међутим, за Ердогана је најнепријатније било руско мешање у грађански рат у Сирији, где Анкара већ годинама, неуспешно следи потпуно различите циљеве у односу на Москву. Турска жели да сруши Асада, Русија га подржава.

24. новембра 2015. године, дошло је до инцидента који је изузетно погоршао односе: турска војска је оборила руски Су-24. Према различитим изворима авион је био или на граници између Сирије и Турске или како је речено у Анкари, већ у Турском ваздушном простору. Одговор Москве су биле свеобухватне санкције: забрана увоза турских пољопривредних производа, виза за Турке, замрзавање привредних пројеката, крај заједничких културних иницијатива и одлазак руских студената из Турске. Али, обе стране је најтеже погодило то што је Кремљ Русима забранио туристичке пакет аранжмане у Турској.

Ердоган је у јуну ове године Путину написао писмо у којем се извинио због обарања авиона. Турски председник је истакао да Русија остаје „пријатељ“ и „стратешки партнер“. Он жели поновно побољшање билатералних односа. Путин је потом укинуо забрану продаје аранжмана за Турску. Друге санкције би постепено требало да се елиминишу.

Међутим, састанак Ердогана и Путина у августу ове године у Санкт Петербургу, показао је да су обе стране спремне да за приближавање, али и да не желе компромисе у вези са својим спољнополитичким ставовима: Тема Сирија је једноставно искључена из разговора. Договорен је наставак преговора о изградњи турског тока и нуклеарне електране руског типа у Акују, као и стварање зоне слободне трговине. Ипак, сарадња између Турске и Русије још није на некадашњем нивоу.

Извор: Dojče vele