АМЕРИКАНЦИ ТВРДЕ: ЦГ је темпирана бомба која би НАТО могла увести у рат са Русијом

Црна Гора је темпирана бомба која би НАТО могла увести у рат са Русијом, објављено је на сајту Рон Пол Института за мир и просперитет (Ron Paul Institute for Peace and Prosperity).

У чланку „Непотребност НАТО-а: Да ли стварно треба да бранимо Црну Гору“ аутор текста анализира ситуацију из угла највеће НАТО чланице САД-а наглашавајући да би Црна Гора могла да буде плодно тло за Трећи свјетски рат, тако што ће својом нестабилном политиком да увуче у сукоб Русију и Америку јер би она, према правилима НАТО-а морала да је брани. Стога, препоручује државама-чланицама да приме ЦГ у НАТО али тек ако САД не буде дио ње.

„Последњи кандидат за улазак у НАТО алијансу, Црна Гора наглашава апсурдност архаичне реликвије Хладног рата али и опасност коју представља САД-у,“ стоји у почетку чланка.

„Да, Црна Гора је права држава, тако-нешто: има преко 600.000 становника, 5000 квадратних миља, војску са мање од 2000 војника и морнара. Током средњег века била је подељена на ратничка племена која су се ујединила једино да би се опирали Отоманском царству: границе онога што ће касније постати књажевина биле су несигурне, као и границе свих других суседних балканских земаља чија нестабилност и склоност ка сукобима дала фразу „балканизација“ као синоним за нестабилност.

Некада бастион древног српског национализма – државу су бомбардовале САД током рата на Косову – Црна Гора је прошла демографску трансформацију и сада је држава која је једнако подељена између Срба и других народа: државна политика такође је поларизована, са про-српским и про-руским опозиционим партијама и про-ЕУ про-НАТО партијама, иако ови последњи имају тренутно слабу котролу над владом.

Референдум који је одвојио Црну Гору од Србије – доминантне југословенске републике је био успешан, али тек након дуготрајне кампање од стране медија које контролише држава – који се налазе већ у рукама про-НАТО-вих снага – и државног удара 1997. године који је спровео Мило Ђукановић, тренутни премијер.“

Ђукановић је познат под именом Господин 10%

„Њујорк Тајмс (New York Times) описује председника Ђукановића као ноторно непоштеног, познатог и под именом ‘Господин 10%’, што је алузија на његову корупционашку репутацију,“ наводи се у овом чланку. „У изборима на којима је Ђукановић замијенио свој бившег пријатеља Момира Булатовића – обојица су претходно били чланови Комунистичке партије, која нема историју отпадништва – будуће банде Ђукановићевих присталица напали су опозицију, појавило се 40.000 сумњивих гласача, гласачи који су регистровани на неколико бирачких места, и друге ‘нерегуларности’.

У изборној ноћи, док су Ђукановићеве снаге прослављале победу пуцајући из калашњикова у ваздух, службе обезбјеђења и тајна полиција помјерили су се ка опозиционим штабовима и блокирали их, наводи репортер цитат из свог ранијег извјештаја.

„Ово је ‘демократија’ у Црној Гори. И од тада све је горе,“ нагласио је он.

Њу Јорк Тајмс: Оптужбе о државном удару „мутне“

„Референдум је 2006. године прешао захтеваних 55 процената са само неколико хиљада гласова, и Ђукановић је успео да задржи своју функцију милом или силом све до сада. Последњи избори завршени су неубедиљиво, владајућој партији је фалила већина да би могла да формира владу. Ђукановић и његов ДПС, који је кампању водио као НАТО шампион, представљајући изборе као референдум о два главна питања, поделили су земљу по етничкој и идеолошкој равни: ради се о његовом предлогу да се Црна Гора придружи НАТО-у и ЕУ.

Кампања је била прилика да ДПС оптужи Русију да планира да покраде изборе у име руских „агената“ и измишљена је компликована завера у којој је наводно учествовао и агент руске службе безбедности који је планирао да заузме зграду Скупштине, убије Ђукановића и његове партнере, и успостави про-руски режим. Не постоје никакви докази којима би се подупрла ове оптужбе, а које је Њујорк Тајмс назвао „мутним“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Loading...