У KАНЏАМА ГИГАНАТА: Проваљене стотине ГМО студија са намештеним резултатима

Истраживачи повезани са француским Националним институтом за пољопривредна истраживања су недавно објавили резултате своје студије о потенцијалним сукобима интереса и објављених студија о ГМ усевима.

Студија је објављена у часопису ПЛОС Оне и утврђено је да је велики део студија о генетски модификованим усевима био испуњен сукобима интереса, извештава “Тимесофиндиа.индиатимес.цом”

Већина ових студија су умрљане, јер неко ко ради на студији је такође запослен у компанији која производи ГМ, или је примио средства директно од компаније.

Од 579 објављених студија које су анализиране, око 40% њих је показало сукоб интереса. “Открили смо да су везе између истраживача и индустрије ГМ усева биле честе, са 40% чланака за које се сматра да приказују сукоб интереса,“ рекли су аутори студије.

Истраживачи су такође истакли да студије са сукобом интереса имају много веће шансе да представе повољан исход за ГМО у односу на оне без.

Аутори су изјавили:

“Посебно смо открили да, у односу на одсуство сукоба интереса, присуство сукоба интереса је било повезано са 50% већом вероватноћом да ће исходи бити повољни за интересе компаније ГМ усева.“

Већина ових студија су биле америчке – 404 укупно – и 83 кинеских.

“Најважнија ствар је то да смо показали да постоји статистичка вез између присуства сукоба интереса и судије која долази до повољног закључка за ГМО усеве,“ рекао је Тхомас Гуиллемауд, директор истраживања на француском Националном институту за пољопривредна истраживања. “Мислили смо да ћемо пронаћи сукоб интереса, али нисмо мислили да ћемо их наћи толико много.“

Такође треба напоменути да је сама студија била ограничена јер се истраживао само директан финансијски сукоб интереса. Нису били укључени сукоби интереса као што је то да су аутори чланови саветодавних одбора, сувласници патената, или консултанти ГМ компанија.

Ова студија, стога, показује невероватан ниво корупције, политизације и преваре које су сада присутне у научној заједници, посебно у западном свету. Ако академици и научници желе да знају зашто све више и више људи не верује у њихове тврдње, ово је савршен пример.

 

 

Извор:  Webtribune.rs

 

Loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.