ИСПОВЕСТ ТЕЛОХРАНИТЕЉА АЛИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА: Побили смо своје људе да бисмо окривили Србе

Сећам се добро да је у једном тренутку, док су га убеђивали да је ова тактика делотворна Церић рекао: „Алија узми се у памет. Нас дневно гине 50 до 70 и нико не зна за то. Ако нас на једном месту погине 200, цео свет ће знати! А они који погину, знају зашто су погинули, погинули су на божјем путу и сви ће ионако бити Шехиди.“

Некадашњи председник Републике Српске, Радован Kараџић у финишу изношења доказа одбране, „поентирао је“ изводећи заштићеног сведока KЊ- 568 за кога се тврди да би значајно могао да промени сва досадашња тумачења о току и циљевима рата у Босни. Већи део овог сведочења одиграо се иза „затворених врата“, а у кратким јавним седницама могло је да се закључи да је реч о некадашњем телохранитељу Алије Изетбеговића који је присуствовао већини тајних састанака муслиманског врха током рата у БиХ.

„Вести“ су дошле до интегралне верзије овог сведочења које умногоме мења слику о догађајима током рата у Босни 1992-1995. године. Изнећемо оне, најшокантније детаље не само о тајним сусретима и плановима Алије Изетбеговића, позадини склапања примирја са Хрватима, али и шокантним наредбама Насеру Орићу и челницима Армије БиХ како би се произвеле што веће цивилне жртве. Свакако, читаоцима ће посебно бити интересантан део о спрези муслиманских и српских криминалаца која је трајала чак и у време најжешћих сукоба два народа.

Сведок KW-568 у уводном делу истиче да је у Сарајево стигао 1992. године и да се преко једног свог рођака убрзо прикључио специјалној војној јединици „Бисери“ – Изетбеговићевој „преторијанској гарди“. Ова јединица је после гранатирања Алијиног породичног стана, искључиво водила рачуна о његовој безбедности у подруму Народне банке БиХ у коме је провео већи део рата са сином Бакиром и зетом Јасмином.

„Униформе су нам биле црни комбинезони, а од наоружања смо дужили пиштоље ЦЗ 99 и аутоматске пушке калашњиков. Мој задатак је био непосредно обезбеђење Изетбеговића. У сменама у којима сам ја радио, зависно од потребе од шест до 12 сати, непрекидно сам био уз председника. Пратио сам га када је ишао у шетњу, затим у одласку и повратку из зграде Председништва БиХ, јер је обично ишао пешице, и обезбеђивао сам просторије у којима је он живео.“

Заштићени сведок каже да се на састанцима у подруму Народне банке причало све оно што је „требао знати само најужи круг људи око председника“. То су, према његовим тврдњама, били војни генерали Сефер Халиловић и Мустафа Хајрлулаховић звани Италијан, полицијски званичници Авдо Хебиб и Исмет Дахић (начелник ПС општине Стари град), као и Стјепан Kљујић и Реис ефендија Мустафа Церић.

ТВ екипе на месту масакра

Сведок KW-568 је навео како су по наређењу муслиманских вођа са прометних раскрсница у Сарајеву гађани Срби, како би се изазвала њихова акција после које је долазило до страдања цивила.

„Одмах потом дошле би телевизијске екипе које су чекале у непосредној близини. Пошто је ово већ био модел, убрзо смо сви знали да не треба бити близу места где се ове ТВ екипе и новинари налазе, јер се по правилу, у кратком временском периоду, у њиховој околини догађало нешто од чега се могло страдати“, испричао је заштићени сведок.

„Реис ефендија Церић је имао највећи утицај на председника, поред његовог сина Бакира, јер је председник био верник. Од самог почетка Изетбеговић је говорио: „Ми Србе војно не можемо добити, морамо учинити све да се међународна заједница војно умеша на нашој страни“. Ову његову тезу подржавали су и остали, поготову реис Церић.

Не знам ко је први од присутних предложио примену тактике изазивања масовнијег страдања бошњачког становништва, те провоцирање како би се гранатирали објекти попут болница и слично, али знам да се Изетбеговић у почетку супротстављао тој идеји.

Сећам се добро да је у једном тренутку, док су га убеђивали да је ова тактика делотворна Церић рекао: „Алија узми се у памет. Нас дневно гине 50 до 70 и нико не зна за то. Ако нас на једном месту погине 200, цео свет ће знати! А они који погину, знају зашто су погинули, погинули су на божјем путу и сви ће ионако бити Шехиди.“

Поред овога, наводи даље овај сведок, договорено је да се Срби провоцирају како из Сарајева, тако и из заштићених зона.

2 Comments on “ИСПОВЕСТ ТЕЛОХРАНИТЕЉА АЛИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА: Побили смо своје људе да бисмо окривили Србе”

  1. Мишо, односно Младен Комарица нису Срби нити то могу бити, Комарица је искључиво хрватско презиме, свједока су очигледно збунила имена која могу бити и хрватска и српска, или им је мајка била српкиња па су се ради „виших“ циљева декларисали као Срби …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Loading...