ОПАСНОСТ ЗА МИР! — Велика Албанија куца на врата: Пада ли Македонија у руке Албанаца?

Рок за формирање нове македонске владе истекао је у поноћ 29. јануара, а мандатар и бивши премијер Никола Груевски није успео да се договори са предводницима албанске коалиције, странком ДУИ и њеним лидером Алијем Ахметијем. Пред Македонијом је сада неколико опција, а скоро свака од њих за формирање владе захтева дозволу Албанаца.
Сада су све очи упрте у председника Ђорђа Иванова, који би мандат за формирање требало да додели другој највећој партији СДСМ. Никола Груевски захтева нове, ванредне изборе у априлу, док Албанци поручују да се „и даље нису одлучили ни за једну од пет опција
До тада владајућа ВМРО-ДПМНЕ партија, на челу са Груевским, на недавним парламентарним изборима 11. децембра победила је с тесном већином, освојивши 51 мандат у односу на 49 колико је узела опозициона СДСМ, коју предводи Зоран Заев. Како је за просту већину у македонском парламенту (Собрању) потребан 61 мандат, логично је било да се преговара са албанским партијама. Највише је освојила управо ДУИ (Демократска унија за интеграцију) – десет, покрет БЕСА освојио је пет, Алијанса за Албанце три и ДПА (Демократска партија Албанаца) два мандата.
Прва очекивања била су следећа: Груевски ће се договорити са старим партнерима из ДУИ и ДПА, и наставити да влада Македонијом. Међутим, тада се догађа нешто (не)очекивано: албанске партије договарају заједничку платформу, и одбијају да улазе у коалиције без испуњења њихових захтева. А захтеви су све само не једноставни: тражи се промена Устава ради увођење албанског као другог службеног језика, тражи се и једнака заступљеност Албанаца у свим државним институцијама, и њихово укључивање у преговоре с Грчком о решавању спора о називу Македоније. Тим документом се захтева и дебата о химни, застави и државном грбу Македоније, како би „државни симболи рефлектовали мултиетничност и етничку равноправност“.

Попов: Ситуација може да ескалира

– Албанци су и раније најавили да ће тражити још уступака. Они држе контролни пакет, због чега ће гледати да извуку што више могу, укључујући ревизију Охридског споразума, који им није дао аутономију, већ појачао локалну самоуправу. Тиме су добили већа овлашћења него било где у региону. Национална аутономија није дата Албанцима јер би то било превише опасно, то би заправо био корак ка отцепљењу – каже за „Блиц“ Александар Попов, дирекор Центра за регионализам.

На питање да ли ће сада Албанци захтевати аутономију, Попов одговара:

– Ситуација у региону је толико ровита, што показује и ћорсокак у који су запали и преговори у Бриселу. Чињеница је да уцењивачки капацитет постоји Албанаца, а да ли ће тражити аутономију на западу Македоније, то не знам. Оно што знам је да је неколико пута било варничења која су земљу доводила на ивицу грађанског рата, што смо видели на почетку прошле деценије, али и у Куманову. У Македонији ђаво и те како може да однесе шалу – закључује Попов.

Велика Албанија куца на врата?

Увођење албанског као званичног језика, дебата о промени химне, заставе и грба, као и имена саме државе указује на циљ да Македонија и званично албанизује.
Јер, Албанцима је до сада испуњено малтене све што су тражили. Охридски споразум је практично федерализовао Македонију. Међутим, када се очекивало да притисци престану, они су појачани, па је тако званично Скопље 2005. чак дозволило Албанцима да истичу албанску заставу у областима где имају већину.

У Албанији и широм КиМ штампају се уџбеници географије за 4. разред основне школе на чијим је корицама мапа Албаније, са „албанским подручјима“ у Црној Гори, Србији, Македонији и Грчкој, као и са Косовом.

Не треба заборавити и сукобе у Куманову у мају 2015, када су се наоружани албански екстремисти сукобили са македонском полицијом, и „захтевали своју државу“. Тај сукоб само је последица вишедеценијских напора косовских и македонских Албанаца да се територије на Балкану на којима живи албанско становништво уједине у једну државу.

Не треба заборавити да чак ни тада притисак није престао, већ је настављен и оличен у јавним наступима разних албанских политичара који су се отворено залагали да се делови македонске територије насељене Албанција споје са Косметом, да би касније, у остварењу њиховог ружичастог сценарија, сви заједно постали део Велике Албаније.
Извор: Blic.rs