ТАЈНИ ПСИХОЛОШКИ РАТ ПРОТИВ МИЛОШЕВИЋА: Ево како се штитио након што су Албанци покушали да га отму

БЕОГРАД – Против некадашњег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића током деведесетих је из инистранства константно вођен тајни психолошки рат, а у оквиру њега забележен је и један покушај отмице.

Новинар Слободан Маричић, позивајући се на изворе из Службе државне безбедности, открио је својевремено детаље тајних операција које су вођене против Милошевића и начине на које се лидер Срба супростављао. Између осталог, Маричић је објаснио и зашто је Милошевић, као део своје тактике, госте стално примао на истом месту. Преносимо делове овог текста, уз редакцијска скрећања:

У пролеће 1994. године, позвао ме је ранији колега са Правног факултета Р.Б., један од тадашњих водећих оперативаца ребубличке службе ДБ, с којим се годинама због мог боравка у иностранству нисам видео ни чуо и замолио да се нађемо. На то сам пристао одмах, те се убрзо нађосмо у кафани „Млава“ полупразној тога пролећног преподнева.

Желео је да му, као другу, „искрено и истинито“ објасним нешто од онога поменутог што сам писао и нешто још више на теме: магија, окултизам, звезде, абра-кадабра, како је то са лаким смешком дефинисао. Осећао сам да нема разлога да то не учиним, управо због тога што је понашање неупућених људи када се говори о овим темама управо такво – подсмешљиво, помало иронично, испод које маске се крије знатижеља и опрезност понекад и страх. Услов који сам одмах изнео је био да ми потврди, оно сто сам већ наслутио, да ли се ради о службеном или приватном занимању за ове теме. Био је искрен и разговор иде како следи: Као члан неке специјалне јединице која се старала о безбедности тадашњег председника Милошевића, између осталог имао је задатак да врши најразличитије провере по питању анонимних или других дојава , које су на овај или онај начин садржавале информације од значаја за безбедност тадашњег председника Србије. Ту је наравно било најразличитијих садржаја и порука, чак и љубавних излива до снова и предсказања, како је рекао.

Међутим, три писма послата из Љубљане привукла су пажњу одговорних. Сва три су била анонимна, послата на кабинет Председника и садржала врло писмено и врло упечатљиво образложено упозорење људима који брину о Милошевићевој сигурности.

Препричани садржај писма: „је обавештење једне господје која се подписала само иницијалима, да једна црно-магијска група састављена од „домаћих и странаца“ упражњава окултне сеансе са циљем да угрози здравље и живот тадашњег српског председника. Баш некако у то време словеначки омладински часопис „Младина“ је објављивао неке текстове „црног хумора“ о Милошевићу са фото-монтажама Милошевића на мртвачком одру и сличне графичке представе комбиноване са оригиналним фотографијама.

Довођење у везу текстова и фотографија у Младини са упозорењима из писма било је већ довољно за повећани интерес надлежне службе, али је био проблем коме се и како обратити, „да се служба не извргне руглу“ или још горе, не налети на неког , како ми поменути другар рече , „уврнутог“, који ће целу ствар још више закомпликовати.Према поменутим писмима, чланови те групе су били различитих професија и националности, а заједничка им је била „србо-фобија“ и мржња према председнику Милошевићу

Између осталог, у писмима је наведено да су са тим активностима упознате и словеначке тајне слузбе и неки страни страни саветници, који су се спремали или су већ били у Београду ради сусрета са Милошевићем. Можда би упозорење из тих писама са тако „блесавим“ темама ( како је говорио један од начелника у ДБ) , чак прошло без икакве реакције, да се нешто раније није догодио у јавности мало познати покушај атентата на Милошевића, иначе најозбиљнији од најмање десет покушаја међу којима је и необјашњиво пуцање две гуме на аутомобилу код Београда којим се Милошевић враћао из Новог Сада. Овај други покушај непознат јавности се догодио три године раније, док је Милошевиц још становао на Црвеном Крсту, у тадашњој улици 14 Децембра 47, на другом спрату.

Loading...