ГОРЕ ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ: Лазански објаснио ситуацију у Македонији и уништио Могеринијеву и Столтенберга

Како о албанској платформи, која је и довела до свега овога, нико није причао пре избора, излаз је у новим изборима…

Пише:Мирослав Лазански

Аеродром „Александар Велики“, архитектонски зароњен у модерну Европу, и није одавао неку велику гужву, тек два авиона на стајанци, али из Скопља се у свет путује с врло јефтиним авионским картама.

Скоро већ пролећно сунце добро је грејало, мало црно кученце на аеродромском паркиралишту грицка своје шапе, нека чудна тишина лебди у ваздуху. Иза оближњег брда Косово је далеко само 22 километра. Сваки таксиста у Скопљу објасниће вам од које улице, од којег булевара, почиње „албански“ део града.

Македонија је део оне велике Југославије, отишла је из Југе 1992. без рата, али ју је касније стигло сецесионистичко проклетство, имала је 2001. године мали рат са својим албанским побуњеницима. Македонци су наравно православци, Албанци муслимани, проценат мешовитих бракова мањи је од један одсто.

Албанци тврде да их у Македонији има од 30 до 40 одсто, службени подаци говоре да их је заправо између 17 и 19 процената.

Македонци и Албанци живе у истој држави, али се међусобно не слажу. Циници би рекли да Македонија представља шизофренију са седиштем у Уједињеним нацијама. Односно, замислите два наоружана човека, обојица пате од страшних мигрена, седе у истој кафани и расположени су за кавгу, то је атмосфера која овде влада годинама.

Није довољно да један од ове двојице успе, други мора да буде поражен. Мржња поновно добија на замаху, стари суседи, Македонци и Албанци, као да никада и нису престали да буду напријатељи.

На недавним изборима овде је победила странка ВМРО-ДПМНЕ, истина, не са великом предношћу у броју посланика, али је ипак победила. Досадашњи принцип, сходно Мајском договору из 2008, био је „победник са победником“.

То значи да владу Македоније обавезно прави победничка странка Македонаца и победничка странка, или неколико главних странака, Албанаца. Тај принцип су тражили Албанци да се не би догодило да већински Македонци диктирају услове мањинским Албанцима.

И тај принцип су ЕУ и САД прихватили. Мајски договор је у ствари био операционализација Охридског споразума из 2002. године, који је опет операционализиван кроз уставне амандмане, а све у сенци претходне ратне побуне дела Албанаца на западу земље.

Loading...