ПУКОВНИК ОРОВИЋ: Наша војска на Косову није поражена, поносан сам како смо бранили земљу!

Поносан сам на све што су војска и моја јединица урадиле на Косову. Наша војска није поражена, изјавио је пуковник Боривоје Оровић у интервјуу за ИН4С поводом 18. годишњице од почетка НАТО агресије на СРЈ.

„За 78 дана агресије, НАТО пакт нам је уништио само један тенк Т-55 и то не директним поготком у борбено возило, већ посредно поготком у цистијерну, која је у том моменту вршила попуну тенка горивом“, додао је пуковник Оровић, који је током ратних дешавања обављао дужност начелника штаба легендарне 37. моторизоване бригаде ВЈ, јединице одликоване Орденом народног хероја за допринос одбрани земље од НАТО агресије.

Током НАТО агресије Ваша јединица била је размјештена у рејону Дренице, једног од најтврђих жаришта отпора ОВК-а, родног мјеста злогласног Адема Јашарија. Поред стално присутне терористичке пријетње, били сте изложени непрекидним ударима авијације НАТО-а. За 78 дана агресије, какве губитке је НАТО пакт нанио Вашој јединици?

— Војска, па и наша јединица, имала је неколико задатака. Наш први задатак је био да заштитимо људство, борбена средства и материјалне резерве од дејства НАТО авијације. Следећи задатак је био да у зони дејства блокирамо и уништимо шиптарске терористичке снаге. Трећи задатак је био да посједнемо положаје за одбрану и да до одређеног времена те положаје утврдимо, са крајњим циљем да то буде остварено до 15. априла. Ми смо све задатке реализовали у предвиђеном року. Наше ангажовање на простору КиМ било је комплексно.

Јединица је била изложена трострукој пријетњи. Прву је представљало дејство НАТО авијације, другу шиптарске терористичке снаге, а трећу бројне противтенковске мине, постављене у зони наше одговорности, што је ометало маневар и кретање.

Дреница је представљала легло шиптарских терористичких снага. Дреница је за ОВК била једна од оперативних зона. Тамо су се налазиле четири редовне и једна специјална бригада ОВК, укупне снаге преко 2.500 људи. То наводим на основу података које смо пронашли након освајања њихове базе и команде у селу Ликовцу.

За 78 дана агресије НАТО пакт нам је уништио само један тенк Т-55 и то не директним поготком у борбено возило, већ посредно поготком у цистијерну, из које се у том моменту вршила попуна тенка горивом. Том приликом је страдао и возач тенка. Уништена су нам такође 2 противавионска топа 20/3 мм и неколико моторних возила.

Када је дошло до повлачења са Косова, НАТО официри су били у потпуном шоку, када су пребројали борбене ефективе наше војске. На који начин сте успјели да код њих створите лажну слику о губицима наших снага?

— Крајем априла и почетком маја добили смо неколико макета тенкова, а неке смо и сами израђивали и намјерно излагали НАТО авијацији. То је свакако утицало да се код њих створи лажна слика о ефектима дејства њихове авијације.

Када је видио која је војна сила напустила територију КиМ, један НАТО генерал нас је касније питао да ли смо ми тенкове уопште покретали. У свим борбеним акцијама које смо спроводили тенкови су били укључени, били су важна подршка приликом напада на утврђене ватрене тачке. Када вам откријем како смо наше тенкове учинили невидљивим НАТО авијацији, гарантујем да ћете се смијати.

НАТО авиони летјели су на великим висинама и користили ракете са термовизијским навођењем, која тражи циљ који емитује топлоту. Због тога смо направили својеврсну маску за мотор, коју је представљало неколико старих тродјелних војничких душека сашивених у једну цјелину. На тенку се такође налазило неколико бидона са водом. Када би добили информацију да смо могући циљ, тенкови би се угасили, а душеке смо наливали водом и постављали их позади на мотор тенка и тако тенк начинили непримјетним за НАТО авионе. Једини тенк, који нам је, како сам горе поменуо, НАТО уништио поготком у цистијерну, ми смо повремено „оживљавали“, палећи ватру на мјесту гдје му се налазио мотор. И тај тенк је НАТО погодио најмање још 10 пута.

Да ли је истина да је наша војска успјела да обмане НАТО пакт по питању мостова и неких других важних објеката?

— У нашој зони одговорности, између Глоговца и Коморана налазио се важан мост. Та комуникација је била веома важна за нас због кретања возила и технике и снабдијевања наше и других јединица. Од нашег Војно-техничког института добили смо тзв. пасивне противрадарске рефлекторе. Ти мали уређаји облика тетраедра, када се поставе у пару и по договарајућим упутствима, слали су НАТО авијацији радарски одраз као да је неки циљ у питању.

Наши инжењери су нас савјетовали да на стотинак метара низводно и низводно поставимо по два пара тих уређаја, који су НАТО авијацији давали лажну слику да се мост налази стотињак метара узводно. Мислим да су мост покушавали да „сруше“ најмање 20 пута. Док су они више десетина пројектила испалили у најлон који је повезивао противрадарске рефлекторе, ми смо уредно користили мост.

Како сте у јуну 1999. примили вијест да, иако непоражени, морате напустити територију КиМ?

— Ја нећу да се бавим политиком. Ако политика своје циљеве не може да оствари мирним путем, одређује циљ вођења евентуалног рата. Задатак војске је да политици обезбиједи да, ако се већ ратује, постигне оне циљеве које није било могуће остварити мирним путем, те тако обезбиједи повољне услове за вођење преговора. За војску није важна сила која напада, важно је да ли је те борбе вриједна светиња која се брани, а Косово је за нас била заиста светиња.

Ја властима СРЈ и Србије замјерам што прије него што нам је поставила задатак, није дефинисала колике је жртве држава била спремна да поднесе. Задатак који смо ми испунили.

Није ми било драго када сам чуо да, у околностима када нијесмо поражени, морамо отићи са Косова. Међутим, то је војничка судбина. Држава је донијела одлуку да се војска на простору КиМ дезангажује и ми смо ту наредбу спровели. Били смо људски, а не војнички поражени. Било је много емотивних момената, па чак и суза.

Како оцјењујете могућност да Црна Гора, 18 година након агресије постане чланица НАТО пакта?

— НАТО је, по мом суду, злочиначка организација и рецидив блоковске поделе света из доба Хладног рата. Ако Црна Гора није променила свој морални код светионика слободе и части на Балкану, њој није место у тој организацији. Војна неутралност Црне Горе и блискије везе са природним савезницима, посебно Србијом и Русијом, прави су пут.

Досадашња сарадња са НАТО-ом кроз програм Партнерства за мир је сасвим довољна. И свакако, ради поштовања воље народа и смањивања садашњих и будућих тензија око тог питања минимум онога што би ова власт морала да уради, а опозиција да издејствује јесте фер и демократски референдум о уласку у НАТО.

Како видите будућност простора КиМ?

— Ја сам одрастао на Косову, иако сам рођен у Подгорици, а поријеклом сам из Васојевића, из Лијеве Ријеке. Мој отац, професор, 1961. године се због службе преселио на Косово. Био је директор школе у Витомирици. У Метохији сам завршио основну школу, гимназију у Пећи. Службовао сам на Косову. Ми смо сви одрастали на косовском миту.

У своје лично име могу да кажем, уколико ме отаџбина опет позове, ја имам униформу, спреман сам да одмах обујем чизме, ставим опасач, спакујем транспортну врећу и одем поново на Косово.

 

Извор: rs.sputniknews.com