БОГ ЋЕ ИМ СУДИТИ: Овим речима је Солана наредио почетак НАТО агресије на СРЈ

Агресија НАТО пакта на СРЈ, под именом „Савезничка снага“, почела је 24. марта 1999. године. Ваздушна кампања, противна међународном праву, трајала је 78 дана и завршена је 10. јуна 1999. након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову.
Конкретан повод за почетак бомбардовања било је наводно убиство 45 косовских Албанаца, мештана села Рачак, 15. јануара 1999, за које су западни извештаји тврдили да су били цивили, насупрот тврдњама тадашње власти СРЈ да је реч о припадницима терористичке банде страдалим у оружаним борбама са снагама безбедности.Да је овај случај фалсикован како би НАТО добио зелено светло за бомбардовање, потврдила је касније и шефица ОЕБС форензичарског тима, Финкиња Хелен Ранта. Она је је под притиском министарства иностраних послова своје земље и Вилијама Вокера, шефа верификационе мисије ОЕБС на КиМ, практично, фалсификовала извештај о догађајима у селу Рачак.

Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори.
Наредбу је тадашњем команданту НАТО снага у Европи, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана. Дана 23. марта 1999. године, генерални секретар НАТО Хавијер Солана обратио се међународној јавности речима:„Добро вече даме и господо, управо сам наредио команданту НАТО-а за Европу, генералу Кларку, да иницира ваздухопловну операцију у Савезној Републици Југославији. Намера је да овом војном акцијом подржимо политичке циљеве међународне заједнице. Ми даље желимо да подржимо међународне напоре да обезбеде Југославији споразум о једном прелазном политичком решењу. Дозволите ми да објасним, НАТО не води рат против Југославије. Ми нисмо у спору са југословенским народом. Наш циљ је да спречимо веће хуманитарне жртве и још веће репресије и употребу силе против цивилне популације на Косову“.

У агресији на СРЈ своје ваздухопловне снаге ангажовало је 13 земаља (Америка, Француска, Велика Британија, Холандија, Канада, Немачка, Белгија, Шпанија, Турска, Италија, Данска, Норвешка и Португалија). Три земље, тада чланице НАТО-а, (Грчка, Исланд и Луксембург) нису ангажовале своје снаге.Грчка се пре почетка агресије изјаснила да неће ставити вето на евентуалну агресију. Одлучила је да припадници њених оружаних снага не учествују у агресији. Изјаснила се да неће дозволити коришћење својих база за потребе снага НАТО-а које учествују у агресији, изузев оних које је НАТО до тада користио.

 

Извор: Srbija Danas