Путин и Трамп у су овом СЛОЖНИ, а цео свет МИСЛИ ДРУГАЧИЈЕ

Након што је потврдио да је спреман на сусрет са Трампом, а фински председник понудио да Хелсинки буде домаћин тог историјског сусрета, руски председник Владимир Путин изнео је свој став о климатским променама. Медијима није промакло да се готово до речи поклапа са ставом америчког председника Доналда Трампа.

Ако до сусрета дође ускоро, једна од тема око које би лако нашли заједнички језик могле би да буду климатске промене. Оба председника верују да човек не сносни кривицу за глобално отопљавање, упркос упозорењима научника да се клима и рељеф наше планете мењају пред нашим очима и првенствено због експлоатације природних ресурса и индустријске производње која је одговорна за емисију највећег дела угљен-диоксида у атмосферу.

Путин не оспорава саме климатске промене (за разлику од Трампа који је једном приликом изјавио да „то не постоји“), али их повезује са „општим циклусима на Земљи“, а како их је немогуће спречити, руски председник верује да „морамо да се прилагодимо томе“.

– Отопљавање је почело у 1930-им годинама. Тада још није било таквих антрополошких чиниоца као што су емисије штетних гасова, али је загревање већ било почело – рекао је Путин јуче на Арктичком самиту у Архангелску на крајњем северу Русије.

Трамп је екстремнији у свом ставу. Током кампање за председничке изборе у САД прошле године изјавио је да је глобално загревање „превара“, што је осуђено широм света, а посебно у Америци где су и јавно протествовали активисти за заштиту животне средине. Трамп је чак глобално загревање назвао „кинеском варком како би уназадила друге економије“.

По ступању на дужност Трамп није променио свој став о клими, иако је многе друге екстремне ставове из кампање модификовао. Контроверзни ставови о клими били су у сенци још контроверзнијих уредби о забрани улазака миграната из седам претежно муслиманских земаља, све док Трамп пре неколико дана није потписао извршну уредбу којом се поништава низ прописа о борби против климатских промена, донетих у време Брака Обаме.

Трампова администрација сматра да прописи о борби против климатских промена из Обаминог периода ометају у раду рударе и раднике који се баве вађењем нафте, па је укидањем те уредбе објавио да ставља „тачку на рат за угаљ“. На удару Трамповог декрета је првенствено План за чишту енергију његовог претходника Барака Обаме, којим се од савезних држава захтева да смање емисију угљен-диоксида емитованог из енергетских постројења. Активисти за заштиту животне средине највили су да ће поднети тужбу због уредбе коју су оценили као „опасну“.

Док свет тежи да се уједини у борби против штених ефеката глобалног зегревања, лидери најјачих земаља на свету могли би бити препрека томе.

 

Извор: Blic.rs