ДАН КАДА ЈЕ ПРЕСТОНИЦА СРАВЊЕНА СА ЗЕМЉОМ: Навршено 76 година од бомбардовања Београда 6. априла! (ВИДЕО)

БЕОГРАД – У четвртак 6. априла навршава се 76 године од како је у рано јутро 6. априла 1941, бомбардовањем Београда, Немачка напала Краљевину Југославију у Другом светском рату.

Априлски напад без објаве рата је, према бројним историјским изворима, био Хитлерова одмазда за 27. март 1941, када су због потписивања пакта са Немачком оборени влада Цветковић-Мачек и намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.

Пошто су представници владе Краљевине Југославије 25. марта у Бечу потписали протокол о приступању Тројном пакту, педвођеним Немачком, 27. марта је уследио пуч и масовне демонстрације подршке пучистима у Београду, али и другим српским градовима и у још неким у земљи. И пуч и масовни протести били су манифестације јасног опредељења ка западним савезницима.

„Ваздушни напад на Београд имао је искључиво политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете“, рекао је на суђењу после рата немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст.

Тачан број жртава бомбардовања Београда није тачно утврђен. Британски председник владе Винстон Черчил је 12. априла на радио Лондону изјавио да је број жртава био око 17.000. Власти у Београду су најпре саопштиле да је погинуло око 2.500 грађана, а према немачким изворима број погинулих био око 1.700.

У том и каснијим бомбардовањима Београда током Другог светског рата, уништено је око половине стамбеног фонда, преко 700 зграда а оштећено је око 9.000 стамбених објеката, готово сва инфраструктура и бројни културни објекти, међу којима и национална библиотека.

Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је такође тог 6. априла 1941. у пожару, при чему је изгорео читав библиотечки фонд од преко 300.000 књига, међу којима су се налазили и бројни ретки и драгоцено примерци, аутографи, документи.

Напад на Београд отпочео је 6. априла око 6.30 часова ујутру, у првом таласу у нападу је учествовало преко 200 бомбардера. У четири напада тог дана учествовало је 484 бомбардера, који су на град бацили око 360 тона бомби.
Припадници југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздушним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.

Београд је у Другом светском рату бомбардован и од савезника и најинтензивније је било савезничко бомбардовање 16. и 17. априла 1944. године. Првог дана савезничког бомбардовања, на православни Ускрс, бачено је на Београд више од 1.500 тона бомби, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у којима су смештени Немци.

Евидентирано је да је током ваздушних напада погинуло 1.160 Срба, цивила, и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.Тада је погођено и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железницка станица, Народно позориште.

 

Извор: Танјуг