РСЕ: Србија каже да је војно неутрална, шта кажу бројеви

Београд — Док Београд истрајава у балансирању између Москве и НАТО, мање се зна да се за војску слило више новца од држава чланица Алијансе него из Русије, пише РСЕ.

У тексту који је објављен на сајту Радија Слободне Европе најпре се подсећа да се готово истовремено одржавају две међународне војне вежбе на којима учествује Војска Србије – у једној заједно са чланицама НАТО, а у другој са војскама Русије и Белорусије.

Наиме, у Војној бази „Југ“ код Бујановца на југу Србије, почиње међународна војна вежба „Платинасти вук“, у којој ће Војска Србије учествовати заједно са војскама осам држава, међу којима и неколико чланица НАТО. Истовремено, у Белорусији је у току још једна антитерористичка војна вежба под именом „Словенско братство“, у којој Србија учествује уз Русију и земљу домаћина.

Радио Слободна Европа подсећа да Србија чврсто инсистира на својој војној неутралности још од одлуке коју је Скупштина Србије донела децембра 2007. године, у време владе Војислава Kоштунице, а на којој инсистирају и представници актуелне власти.

Од доношења те одлуке до данас, готово све земље у окружењу су или постале чланице или су на путу да буду део НАТО савеза. Последња од њих, Црна Гора, формално је приступила НАТО-у 5. јуна.

Kатарина Ђокић из Београдског центра за безбедносну политику каже за РСЕ да Србија може да остане војно неутрална и наредних десет година, али да је реалност другачија, а то је да НАТО-државе готово потпуно окружују Србију.

РСЕ подсећа да је вршилац дужности премијера, шеф дипломатије Ивица Дачић, на недавно одржаном форуму у организацији ИСАЦ фонда (6. јуна 2017.), рекао да су у претходних пет година одржане 44 вежбе са САД, а само шест са Руском Федерацијом. „Мислим да бројке јасно говоре о томе које је основно усмерење Србије“, рекао је тада Дачић.

„У овом тренутку је просто неопходно констатовати да Србија више сарађује са НАТО него са Русијом, али то није нешто што је било која политичка елита у последње време била спремна да обзнани и призна, а за њих би било тек незамисливо да то још и промовишу“, примећује Kатарина Ђокић.

О обиму сарадње Србије са државама НАТО најсликовитије говоре подаци које је Министарство одбране доставило РСЕ, а који показују да је, у оквиру те сарадње под окриљем програма Партнерство за мир, Србија учествовала у укупно 23 војне вежбе, углавном као посматрач.

„Све вежбе реализоване су на територији држава чланица НАТО и партнера, а прва таква на територији Србије (РЕГЕX 18) планирана је за октобар 2018. године“, навели су у Министарству одбране, у коме ипак истичу да „оружане снаге Србије, сходно политици војне неутралности, као и одлукама највиших државних институција, до сада нису биле ангажоване у извођењу НАТО операција“.

Због свега наведеног, Kатарина Ђокић сматра да ће, уз наставак политике војне неутралности „да се просто настави и овај тренд све интензивније сарадње са НАТО, који није условљен само близином НАТО, већ и чињеницом да Србија има зацртан циљ да уђе у ЕУ и да сарадња са НАТО значи и већу сарадњу са чланицама ЕУ“.

Истовремено, са јавном мњењу Србије знатно ближом Русијом, до сада је реализовано готово четири пута мање војних вежби него под покровитељством НАТО – пет их је обављено, а шеста, „Словенско братство“, тренутно је у току код града Бреста у Белорусији.

Такође, упадљива је разлика и када се погледају донације које су пристигле из држава чланица НАТО с једне и Русије с друге стране.

Од 2014. године до данас, из земаља НАТО је, према званичним подацима, Србија у донацијама добила око 12 милиона евра. Највећи појединачни донатор су САД са приближно 9,8 милиона, док последња забележена донација Русије датира из 2014. године и износи 52.000 евра. Исте, 2014. године, од држава чланица НАТО Србија је добила готово пет милиона евра. Од тога 3,9 милиона само од САД.

2015. Србија је од држава НАТО добила 5,6 милиона евра, 2016. 857 хиљада евра, а 2017. године 460.000 евра, произилази из података Министарства одбране Србије.

Сви ови подаци, иако јавно доступни, новост су за већину грађана Србије. Разлог, објашњава Kатарина Ђокић из Београдског центра за безбедносну политику, треба тражити у политичким елитама које не желе да угрозе своје рејтинге на непопуларној теми, с обзиром да већина грађана Србије НАТО и даље посматра искључиво кроз бомбардовање ’99. године.

У тексту РСЕ се додаје да је Србија од Русије за 25 милиона евра купила два хеликоптера МИ-17, које је, на аеродрому у Батајници, уз медије дочекао тадашњи премијер Александар Вучић.

Шест половних МиГ-ова 29 још није стигло у Србију. Kада би требало да дођу, поуздано се не зна, али, према последњим информацијама које преносе домаћи медији, могли би да буду испоручени до половине јула.

 

Извор: RADIO SLOBODNA EVROPA