АНА БРНАБИЋ: Заједно са Русијом можемо да правимо чуда! (ВИДЕО)

Спутњик је имао прилику да разговара са Аном Брнабић њеног првог радног дана на месту председника Владе Србије. Да ли је она „амерички човек“? Какав ће однос имати са Вучићем? Да ли ће увести санкције Русији? Шта је за њу патриотизам? Много је питања, а мало времена…

Када сте дошли на посао јутрос? У пет?

— У седам. Имали смо прву седницу Владе у пола осам. Ушла сам у кабинет синоћ након Скупштине да се психички припремим, а јутрос у седам да се припремим за седницу Владе.

Радни дан Александра Вучића од пет ујутро је био честа тема коментара. Да ли ћете се онда боље слагати са Ивицом Дачићем, за којег кажу да му седнице Владе нису почињале пре 10 сати?

— Председник Вучић је стварно екстремни раноранилац. Ја нисам јутарњи тип. Опет, овде има толико посла да је неопходно кренути доста раније ујутро да би сe урадило све током једног дана, па и да бисте стигли да одспавате и одморите се. То је радно време које ћу задржати и које је мој темпо и важно је да сви наставе тим темпом. Први потпредседник Владе је други екстрем, али то су биоритмови људи.

Када се говори о Влади и подели одговорности, причало се о томе да ће Дачић бити задужен за „политичка питања. У којој мери ће он за то да буде задужен и како је то замишљено?

— Мислим да је од тога направљена можда претерана фама. Постоји само један председник Владе. Мислим да је председник Републике то све добро објаснио. Први потпредседник Владе Ивица Дачић је и министар спољних послова. Он свакако има значајно више политичког искуства од мене и ја ћу се као председница Владе ослањати на његово политичко искуство. Са друге стране, велика је подршка и то што је председник Републике у складу са уставним овлашћењима човек који представља земљу и код нас и у иностранству. Свакако ћу да се ослањам и на његово искуство и знање и везе и углед који ужива у иностранству. За мене се зна да сам јак тимски играч, јако пуно полажем на тим, тако да ћу се ослањати и на првог потпредседника Владе и на председника Републике и мислим да нема дилеме да ће то бити тим који ће радити у најбољем интересу Србије.

Да ли сте Ви тип особе која би потписала нешто што нико други не би потписао?

— Мислим да сам довољно храбра да потпишем и донесем тешке одлуке. Са друге стране, Србија данас није таква земља где би председник Владе доносио било какве одлуке које нико други не би потписао. Мислим да је највећа предност Србије јак тимски рад између председника Републике и председника Владе. Све тешке одлуке ће се доносити консензусом тих људи. Председник Републике је добио скоро 56 посто гласова грађана Србије, он је неспорно огроман ауторитет. Грађани су за њега гласали у последња четири круга избора и сваки пут је добијао све више. И он и Српска напредна странка. Као председник Владе имам обавезу према грађанима Србије да се у тешким одлукама консултујем са председником Републике и да чујем глас народа, што значи и са Српском напредном странком, која је мене, као нестраначку личност, предложила и подржала за председника Владе. У том смислу је Србија, чини ми се, у сигурнијим рукама него што је икада раније била. Враћам се на то да немам проблем са доношењем тешких одлука, али да имамо паметне људе који ће заједно доносити храбре одлуке.

Где „зашкрипи“ када зашкрипи између Вас и Вучића? Које су то теме?

— Морам да признам да до сада никада није зашкрипало у последњих десет месеци колико радимо заједно. Не мора да значи да уколико некада имамо различита мишљења о неким стварима то „шкрипи“.

Како изгледа размена аргумената када се не слажете? 

— Одлично. То је била најбоља страна мог рада као министра са тадашњим председником Владе. Мени је то изгледало више као рад у привреди, у сектору на који сам ја више навикла, него политички, јер је он свакако неконвенционалан политичар. Он брзо доноси одлуке, не плаши се да доноси одлуке, сагледа све информације, састанци су кратки, ефикасни. Та динамика је мени одговарала. Мислим да ће моје консултације као председника Владе са председником Републике, бити сличне, ако не и исте. Са тим што ћемо се свакако консултовати око неких другачијих питања, али, видите, ја имам тим у који верујем. Консултоваћу се и са свим министрима у њиховим ресорима јер они сигурно више знају од мене у својим ресорима. Слушаћу тим, али на крају ћу ја „пресећи“. Али не плашим се доношења одлука, јер ћу се пуно ослањати и на свој тим и на председника Републике. Имаћу консултације и са Српском напредном странком, која ме је подржала и дала ми већину у Скупштини за ову Владу.

 

  • НИСАМ НИ „ПРОРУСКИ“ НИ „ПРОАМЕРИЧКИ ЧОВЕК“

 

Занимљив је тај утисак да у тим ситуацијама као да нисте у држави, него у некој компанији. Можда је поређење мало натегнуто, али ако је Србија та компанија, поставља се питање ко је „газда“. Било је коментара да сте Ви у интернационалним односима „амерички човек“. Да ли сте Ви „амерички човек“?

— Мислим да је то фама која прати било кога ко уђе у јавни свет, а посебно у свет политике, да ли је проруски или проамерички човек. Нисам још чула да је неко про-ЕУ (смех). То су два екстрема.

Нисам ни проруски, ни проамерички човек. Ја сам премијер Републике Србије и потпуно сам посвећена само и искључиво бољитку Србије и свих њених грађана. У том смислу поштујем и једну и другу страну. Такође поштујем ЕУ као стратешког партнера. Ми имамо пуно пријатеља и на томе сам захвална председнику Републике, који је као председник Владе отворио и нека друга поглавља у нашим дипломатским односима, пре свега нова пријатељства са Кином, одакле имамо све више инвеститора, као и за отварање разговора и сарадње са Индијом, за потпуно пријатељске односе, чак и на личном плану, са Уједињеним Арапским Емиратима. Али ја сам особа која је изабрана да ради за Србију. За себе мислим да сам озбиљан патриота, због чега сам се пре 15 година и вратила у земљу. Док сам живела и студирала у иностранству, са истим жаром као и док сам живела у Србији, устајала сам ујутру и отварала веб сајтове шта има ново у Србији и нервирала се истим интензитетом. Онда сам помислила да то нема смисла, да је боље да се вратим у своју земљу и помогнем јој, да урадим шта год треба из било које улоге. У привреди, цивилном друштву, а надала сам се у неком тренутку и у Влади, јер је то најдиректнији начин да помогнете својој земљи.

Сада ми је пружена та прилика, већа него икада раније и даћу све од себе. То је оно што сам рекла и јуче. Моја порука грађанима Србије била је да ћу сваки дан дати све од себе да урадим што боље за Србију и све њене грађане.

 

  • ЈА САМ ОГРОМАН ПАТРИОТА

 

Патриотизам је занимљива тема. Политички, Ви можда и не делујете као типичан представник онога што би се могло назвати традиционалним српским патриотизмом. Да ли је ово нови патриотизам и шта је за Вас патриотизам?

— Могуће је да не делујем, али мислим да је добро да се види да традиционални српски патриотизам нема само један облик на који смо се сви ми навикли. Ја сам огроман патриота. Не знам да ли је то нови патриотизам. Мислим да са патриотама делим све такозване традиционалне вредности, љубав према земљи, љубав према породици, оданост према земљи, пријатељима. Изнад свих нас треба да остане нешто боље за нашу земљу и да она треба да иде само напред. Али, исто тако, да земља треба да препознаје шта су нови трендови, који су трендови који долазе и у политици и у економији. Због тога сам се у експозеу фокусирала на дигитализацију. Видела сам разне критике. Мислим да можда неки нису разумели о чему сам причала. То сам и у Скупштини покушала да одбраним, да је четврта индустријска револуција као претходне три и да то што имамо проблеме са водоснабдевањем, канализацијом, отпадним водама и тако даље, не значи да треба да наставимо да радимо на плугу уместо на машинама и да не треба да се трудимо јер нисмо достигли тај степен развоја. Не, ово је шанса коју не смемо да пропустимо, ово је права, истинска индустријска револуција и ми морамо да ухватимо прикључак са њом.

То нема никакве везе са тим да ли ми паралелно треба да радимо и нешто друго. Наравно да треба, али сви заједно морамо да ухватимо прикључак са овим, зато што, ако Србија сада не искористи шансу, јако ћемо заостати, не само за најразвијенијим земљама. И то је патриотизам, ако хоћете, нови патриотизам, патриотизам који каже: „Ја прихватам све традиционалне вредности, све ово што сам ја не значи да те вредности не поштујем, штавише, мислим да их поштујем и идем један корак даље“.

 

  • ИМАМО ПУНО ТОГА ДА НАУЧИМО ОД РУСА

 

Када причамо о иновацијама, занимљиво је да у Влади постоји нова позиција министра задуженог за иновације. То је Ненад Поповић. Доста сте о томе говорили у експозеу. Да ли ћете се у отварању и развоју Србије ка иновацијама и дигитализацији ослањати и на руску технологију, која, када човек погледа, у свету „прави лом“?

— Апсолутно, ослањаћемо се и на руско знање и на руску технологију. Не постоји ни један разлог да се не ослањамо. Имамо пуно тога да научимо, Русија је једна од велесила у томе. Она је велесила у нанотехнологији, технологији будућности. Слушала сам неколико фантастичних предавања руских научника у вези са ефикасношћу материјала, што ми је отворило друге перспективе о томе како размишљамо о новим технологијама. Ето, то је још једна ствар. Ми се и даље фокусирамо на енергетску ефикасност, а ефикасност материјала је потпуно нови тренд, који у великој мери долази из Русије. Један од највећих руских универзитета, Ломоносов, има фантастичну сарадњу са америчким МИТ. Ко смо онда ми да размишљамо да ли ћемо се фокусирати само на МИТ или само на Ломоносов? Учићемо и бићемо отворени за знање из свих крајева света и у том смислу изузетно се радујем и мислим да министар Поповић може јако пуно да допринесе у том аспекту. Важне су везе са Русијом, али и везе са Израелом, која је једна од водећих земља света у старт аповима у иновацијама. Учићемо са свих страна, имамо пуно да научимо, имамо пуно да надокнадимо, али, исто тако, имамо пуно и да понудимо. Имамо, рекла сам то у експозеу, компанију која је проглашена за једну од најпаметнијих компанија на свету, постали смо један од европских центара захваљујући нашим младим, креативним и храбрим људима, који су искорачили даље без нарочите државне подршке у креативне индустрије. Видео гејминг, ту запошљавамо огроман број младих који кроз порезе уплаћују значајна средства у буџет. То су све ствари за које ћемо видети како можемо да их одведемо корак даље и да им пружимо што већу подршку.

Хоће ли Србија бити отворена за руске компаније у већој мери у периоду који је пред нама?

— Да, потпуно сам убеђена да са Русијом можемо много да радимо. Надам се највише у сфери технологије, дигитализације и иновација, али и свега осталог. Отворени смо, Србији су потребне инвестиције. Српски народ има традиционално пријатељство са руским народом и као председник Владе намеравам да томе укажем изузетно поштовање и да ја, која долазим из сектора који је пре свега био усмерен на САД, научим много више о руским инвестицијама, о потенцијалима за даљу сарадњу и да проширим и своје сопствене видике.

 

  • ЗАЈЕДНО СА РУСИМА МОЖЕМО ДА НАПРАВИМО ЧУДА

 

У експозеу сте говорили о модернизацији пољопривреде, о новим технологијама. Једна од тема је и велико руско тржиште, и наша понуда њима да се повећа обим производње… Хоће ли се то коначно решити?

— То је добро питање, зато што сте ме навели да још мало појасним цео концепт дигитализације. Некако ми се и даље чини да када ја кажем дигитализација сви мисле на „ај-ти“. То у ствари нема пуно везе са „ај-тијем“ као сектором, то има везе са применом „ај-тија“ и технологије у свим осталим секторима, пољопривреди, рударству, енергетици, медицини, грађевини… Ја причам о дигитализацији као о једном таласу који ће свакако преплавити целу нашу економију. Причала сам о суштинској промени економије, да би и наше фирме постале глобално конкурентне. У том смислу у пољопривреди можда имамо и један од највећих потенцијала, ми имамо институт „Биосенс“ који је освојио прву награду у европским фондовима „Хорајзон твенти-твенти“. Јуче је потписан уговор о изградњи зграде „Биосенс“ института. То је најмодернија, најнапреднија примена дигитализације и информационих технологија у пољопривреди. Ми сада као Влада гледамо да са Европском комисијом потпишемо уговор о коришћењу података са сателита који би онда институту „Биосенс“ у ствари давали увид у све оно што је нама потребно да боље планирамо пољопривреду и да максимално искористимо наше ресурсе. Из свега тога ћемо ми имати много паметнију пољопривреду, пољопривреду која је много продуктивнија. Радујем се томе, да учимо од Русије, али и да их позовемо да виде и шта ради институт „Биосенс“ и да видимо како заједно можемо од тога да направимо право чудо. Причала сам са министром пољопривреде Недимовићем, то није 21. век, то је 22. век у пољопривреди. А биће овде, у Србији, у Новом Саду. Једва чекам да почнемо рад на тој згради. Радови би требало да буду завршени у року од годину дана, што је релативно брзо. Радујем се да већ негде од почетка 2019. године ми сви кренемо у озбиљну примену тих технологија.

Недавно је Бранко Ружић изјавио да Преамбула и Устав треба више да кореспондирају са реалношћу. Да ли ћете Ви подржати избацивање Преамбуле или мењање Устава у том смислу?

— Зна се да је за промену Устава потребна озбиљна већина у Скупштини. И консензус у целој Србији, због чега је и председник Републике причао да је ту потребно отворити један пре свега наш унутрашњи дијалог. У овом тренутку ја се нећу бавити Преамбулом Устава. Као председник Владе имам много ургентнија питања којима ћу се бавити, свакако у првих 100 дана Владе. А то су питања о којима ћемо ми морати да отворимо широк дијалог, са свим странкама заступљеним у Парламенту, али и са организацијама цивилног друштва и са Српском православном црквом. То су озбиљна питања која су, чини ми се, можда некад и пре свега емотивна, као што је и војна неутралност, и то да ли Србија треба да уђе у НАТО или не треба, сада у тренутку када су све земље око нас у НАТО-у. Србија је у том смислу специфична земља, другачија од било које друге земље у региону. И то искрено, традиционално пријатељство са Руском Федерацијом је мислим приоритет нашег народа. А агресија коју смо имали на нашу земљу, мислим да ће тешко да се заборави. И не треба да се заборави, али ми треба да кренемо даље. То су све дубоко емотивна питања и то је део идентитета Републике Србије који треба поштовати и чувати.

 

  • ЗА ВОЈНО НЕУТРАЛНУ СРБИЈУ

 

Који је Ваш став по питању чланства Србије у НАТО-у и војне неутралности?

— Ја сам апсолутно за војну неутралност. Мислим да је то у овом тренутку најбоља и једина исправна позиција Србије. Исто тако јесмо у Партнерству за мир и учествујемо у међународним мировним мисијама и Уједињених нација и ЕУ и мислим да је то важно зато што тиме ми показујемо да смо негде и озбиљна држава и значајан фактор у међународној политици. Можда не велики фактор, али имамо своје место и то место ћемо чувати и преко тог места ћемо показивати озбиљност наше земље.

Колико дуго ће то моћи да траје?

— У овом тренутку сматрам да је приоритет обезбедити већу регионалну стабилност. Мислим да је то потребно свима нама у региону, а пре свега Србији. Зато што је Србија прошла кроз јако тешке непопуларне мере фискалне консолидације, које су биле јако храбре и уродиле плодом. Никада ниједна Влада у последњих 10 година није наследила тако добро стање у буџету, тако добре економске фискалне показатеље. Али за наш даљи раст у будућности је неопходна регионална стабилност. Зато што ми не можемо да очекујемо да ће инвеститори долазити, да ће новац који међународне финансијске институције и банке пласирају у Србији бити јефтин, уколико немамо стабилност у целом региону. Србија може бити, као што и јесте данас, изузетно и политички и финансијски и економски стабилна. Али ако имате било какву нестабилност у земљама у региону, то ће се негативно одразити и на наше економске показатеље.

Због тога мислим да Србија треба да буде та која ће искорачити и покренути дијалог око веће регионалне стабилности, јер ћемо сви ми, а пре свега Србија, имати краткорочне позитивне ефекте од тога. У овом тренутку треба да се иде корак по корак и да решавамо одмах прва питања које треба да се реше. Данас су председник Републике и први потпредседник Владе и министар спољних послова заједно у Дубровнику, средином јула ићи ћу на регионални самит у Трсту и то су прави кораци који показују наше опредељење и приоритете наше политике.

  • УСКОРО РЕШЕЊЕ ЗА СРПСКО-РУСКИ ЦЕНТАР

 

У којем тренутку ће на ту листу одлука које се доносе доћи Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, да ли имате неки план за њега?

— Он јесте на листи приоритета, о њему је чак и први потпредседник Владе причао непосредно пре избора нове Владе. То питање је, чини ми се, превише политизовано и требало би га склонити из те сфере политизације и прагматично о њему размишљати и коначно наћи решење за тај статус. Ми ћемо на томе радити и мислим да ћемо ускоро успети да нађемо решење које ће бити прихватљиво за све. Ја не видим нарочити проблем у томе. Нама је тај центар значајан и сви наши партнери треба да разумеју да је нама тај центар значајан и да је он пре свега хуманитарни.

Да ли ће Србија увести санкције Русији док сте Ви премијер?

— Јасно сам рекла да ће ово бити Влада континуитета, па и у томе да нећемо уводити санкције Русији. Гледаћемо да водимо балансирану спољну политику, ЕУ је била и остаје наш стратешки приоритет због нас самих. Ми треба да се мењамо у складу са европским вредностима, да учимо од ЕУ о финансијској, фискалној, радној дисциплини и етици, јер је то важно за све грађане Србије. У овом тренутку санкције Русији нису у најбољем интересу Србије.

 

  • ДИПЕШ МОУД ПРЕМИЈЕРКА

 

За крај, који су Вам омиљени књига и бенд?

— Омиљени бенд ми је „Дипеш моуд“, али волим и „Њу ордер“, „Џој дивижн“, волим осамдесете свакако. Омиљени писац ми је Салман Ружди. Нисам стигла да слушам нови албум „Дипеш моуда“, јер је цела година била у служби јавне управе и локалне самоуправе, Националне академије за јавну управу и верујем да ће следећа бити још… забавнија.

 

Извор: rs.sputniknews.com