УДАРАЈУ ПО УШИМА! Црногорски банкари масно зарађују преко грбаче Срба!

Банке из Босне и Херцеговине и Србије укључене су у међународни клиринг плац́ања још од 5. фебруара 2008. године, док су једино банке из Црне Горе остале незаинтересоване да буду део система.

Директни платни промет између Црне Горе и Србије након пуних 10 година и даље није успостављен вец́ се доминантно обавља посредством њемачке Дојч банке, што банкарске провизије чини знатно вец́им, а најчешц́е је потребно и више од два дана да уплац́ени новац легне на рачун.

Имајуц́и у виду бројне међусобне везе становништва обе земље, као и чињеницу да се, за овдашње прилике, огроман бизнис одвија управо на релацији између Србије и Црне Горе, тим пре је несхватљивије да до данас овај проблем остаје нерешен.

Поставља се питање шта је онда тачно проблем и до када ц́е Србија и Црна Гора међусобно пословање обављати преко Немачке?

Чини се да је одговор на ово питање веровато више у домену могуц́ег недостатка политичке воље, инертности, а можда је и разлог тај што приватним банкарима ово стање очигледно не смета, макар из разлога што им обезбјеђује додатне масне провизије.

Оно што је сасвим извесно јесте да су на губитку сви остали, од привреде па до грађана обе земље, па, и ако нико тренутно не барата тачним подацима, постоје процене да овако настали трансакциони трошкови достижу и неколико десетина милиона евра на годишњем нивоу.

Са друге стране, неоспорна је околност да засигурно није у питању никакав недостатак нормативних или техничких услова.

Да подсетимо, још у септембру 2007. године стекли су се сви неопходни услови за увођење директног платног промета између Црне Горе и Србије, када су Централна банка Црне Горе, Народна банка Србије и Централна банка Босне и Херцеговине, закључиле Споразум о клирингу међународних плац́ања, како би омогуц́иле ефикаснији, бржи и јефтинији платни промет између физичких и правних лица са територија поменутих држава.

И управо ту настаје својеврстан парадокс. Банке из Босне и Херцеговине и Србије укључене су у међународни клиринг плац́ања још од 5. фебруара 2008. године, док су једино банке из Црне Горе остале незаинтересоване да буду део система међусобног поравнања. Парадокс је утолико вец́и, јер би Црна Гора могла имати и највише користи од директног платног промета са Републиком Србијом, која је годинама уједно и највец́и појединачни спољнотрговински партнер Црне Горе.

„У међувремену, и даље се пролонгира стање у којем и српски и црногорски привредници деле платни промет који је недовољно ефикасан и скуп, а да не говоримо да би његово успостављање благотворно утицало и да се „један део платног промета, који се због високих трошкова обавља неформалним каналима, пренесе у финансијске институције које пружају платне услуге“, како су недавно истакли и из Народне банке Србије.

Када се подвуче црта, испада да су и Центална банка Црне Горе и Народна банка Србије вец́ одавно учиниле оно што је до њих, па вец́ 10 година имају потписане све потребне споразуме и припремљен систем директног платног промета.

Међутим, из црногорске Централне банке константно понављају да до данас ниједна комерцијална банка из Црне Горе није изразила интересовање да се укључи у тај систем, што упуц́ује да ц́е макар још неко време Србија и Црна Гора платни промет обављати путем страних коресподентних банака.

Нема сумње, да овакво стање заиста угрожава и неки од економских интереса црногорских банкара, засигурно би се вец́ ангажовали да тај проблем до сада и реше, па све упуц́ује да им актуелна ситуација очигледно не смета много.

А ко зна, вероватно им управо и омогуц́ава нешто маснији банкарски профит.

 

Извор: rs.sputniknews.com

 

БОНУС ВИДЕО

Дрински корпус ВРС у Међеђи /Вишеград 1993/

Loading...