РУСИ РИЗИКУЈУ ЖИВОТ ЗБОГ СРБА! — НА МИНСКОМ ПОЉУ: Руси још чисте Србију од НАТО бомби

Руски деминери поново су у нашој земљи. Више од 40 специјалаца већ неколико недеља ради на чишћењу терена у околини Ћуприје са осморо деминера из Србије. Спутњик је имао јединствену прилику да са њима проведе дан.

„Стоп. Не може даље“, каже нам на „меком српском“ озбиљно, поред рампе са натписом „Забрањено снимање“. Не помажу легитимације Сутњика, најава доласка на имејлу. Не пуштају нас у зону ограђену и означену као место чишћења.

И пре доласка домаћина Богдана Пилипчука, руководиоца пројекта разминирања „Ћуприја 1“, схватили смо како морамо да се понашамо на овом месту, као у војном логору.

Руски стручњаци за хуманитарно разминирање у Србију долазе од 2008. године када су од касетних НАТО бомби очистили аеродром у Нишу. Наредне године почело је и чишћење Карађорђевог брда од НАТО пројектила, али и неексплодираних убојних средстава после експлозије у складишту муниције. Уништено је чак 1300 тона експлозивних направа.

По доласку у базу деминера морали смо прво да научимо како да се понашамо у зони пуној неексплодираних бомби и мина. Руско-српски одред чисти необрађену земљу, шуму, винограде и друге пољопривредне површине, како би народ овог краја могао поново да их користи. Договор је да се неексплодиране мине чисте до дубине од 50 центиметара, али откопавају их и на већим дубинама, јер наилазе на бомбе из Другог, па чак и из Првог светског рата.

Наш домаћин Богдан је трећи пут у Србији, долази са крајњег севера Русије из Јакутске области. Као многи дечаци, сањао је да буде пилот, али је у војсци постао деминер. Данас ради за компанију „Емерком димајнинг“, фирму специјализовану за хуманитарно разминирање, коју се руске власти ангажовале за рад у Србији.

„Проналазимо мине различитих калибара, најчешће оне од 60 милиметара. Ту су и неексплодиране гранате од 152 милиметара, али и разне противоклопне и противпешадијске мине. НАТО је током бомбардовања овог простора користио касетне бомбе 114 Б“, објашњава Богдан док обилазимо терен. То значи да са раздаљине од 200 метара гледамо људе како раде у винограду пуном пројектила.

Иако су бројне новинарске екипе у последњих девет година имале прилику да виде њихов рад, Спутњик је имао јединствену, да забележи простор у којем деминери бораве кад нису на терену. Руси су нас пустили у свој дом у Србији, кућу из бајке у шуми у Грзи.

„Моји људи раде веома тежак посао, зато се трудимо да овде направимо најбоље могуће услове за живот. Место боравака мора да буде удобно, да има одличну храну и друге услове потребне да се људи добро осећају. Сваке недеље имамо различите спортске активности. То је и начин да се људи психички растерете, али и да се разбије монотонија“, објашњава Богдан.

Деминери непрекидно раде 6 дана, а недеља је дан одмора, али и време за упознавање Србије, за коју Богдан каже да је прелепа. Руски деминери организују излете по нашој земљи. Већ су видели све знаменитости Београда, Новог Сада, Ниша, али и природне лепоте краја у којем раде. Сви су одушевљени Србијом, а посебно људима.

„Неки долазе непрекидно од 2008. године, а неки су и остали, један колега се оженио овдашњом девојком, лепо и срећно живе, имају већ треће дете“, каже Богдан.

Руско-српски одред за хуманитарно разминирање заправо се води као „привремена снага и средство“ Српско–руског хуманитарног центра у Нишу, објашњава његов директор Бојан Гламочлија, који нам се придружио у обиласку зоне деминирања.

Loading...