ОТКРИВЕН ПЛАН: Американци намеравају да сарађују са Русима у нуклеарној сфери

Русија и САД, после вишегодишње нуклеарне кризе, могле би да обнове сарадњу у тој сфери. Макар, како ствари стоје, Вашингтон на то рачуна.

Руски канал РТ је дошао до документа Државне ревизорске канцеларије САД у којем се наводи да би сарадња у сфери нуклеарне безбедности између две силе могла да буде обновљена 2020. године. То подразумева конверзију или затварање одређених реактора.

Ако се прогнозе америчких експерата остваре, заједнички руско-амерички програм у Русији биће завршен тек 2035. године.

У извештају се такође наводи да јединице Националне управе за нуклеарну сигурност не могу да припреме план програма за конверзију 17 руских нуклеарних реактора све док Вашингтон и Москва не започну заједничке активности у области нуклеарне безбедности.

Програм за конверзију истраживачких реактора, о којем се говори у документу Државне ревизорске канцеларије САД, Москва и Вашингтон су почели да спремају још 2010. године. Тиме је планиран прелазак научних реактора са обогаћеног на ниско обогаћени уранијум.

Међутим, односи Русије и САД су заоштрени 2014. због украјинске кризе, па је због догађаја у тој земљи Вашингтон прекинуо сарадњу у области нуклеарне енергије. Америчка страна је отказала билатералне и радне састанке и догађаје у нуклеарној енергетици, што Москва сматра кршењем споразума.

„Радили смо заједно веома озбиљно, и већ 2013. године постојала је билатерална, руско-америчка радна група за нуклеарну енергију и нуклеарну безбедност. И ту је постојао један важан моменат — конверзија истраживачких реактора, који раде на високо обогаћеном уранијуму. О чему се ту ради? Ради се о томе да се у таквом процесу ствара плутонијум, а ми знамо да се плутонијум користи за прављење нуклеарног оружја. И данас је неопходно прећи, чак и у тим истраживачким реакторима, на ниско обогаћен уранијум. И био је направљен одличан програм конверзије реактора и било је планирано да се тај списак прошири како би се смањила опасност коју стварају истраживачки реактори који раде на високо обогаћени уранијум. Наравно, то је била веома озбиљна идеја, која је целом свету била показатељ да обе државе раде на побољшању нуклеарне безбедности и смањењу свих ризика. Али, нажалост, тај рад је једнострано суспендован, а данас постоји један чисто економски програм на којем сарађујемо са САД. То јест, Русија снабдева САД обогаћеним уранијумом за рад нуклеарних електрана. Американци су рекли: ’Нећемо замрзнути ту куповину из Русије и нећемо у тој сфери уводити санкције‘. Јер ако би куповали туђе, другачије гориво Американци би морали да преправе своје реакторе. Због тога Американци и даље сарађују са Русијом, из чисто економских разлога“, каже за Спутњик Валериј Мењшиков, члан Јавног савета државне корпорације „Росатом“ и члан Савета Центра за еколошку политику Русије.

Експерт упозорава да у савременом свету пет највећих нуклеарних земаља нема монопол над средствима масовног уништења — терористичке организације и нове земље, како истиче, жуде за поседовањем нуклеарног оружја.

„Технологије за стварање таквог оружја су превише распрострањене и постају доступне. Стога претња од нуклеарног тероризма постаје све реалнија и озбиљнија. То захтева потребу за озбиљном сарадњом између наших земаља, односно Русије и САД. Нажалост, ако ми не будемо заједно радили у том правцу, то ће постати озбиљна претња свету“, упозорио је Мењшиков.

Због „непријатељског деловања САД према Русији“, крајем прошле године руски председник Владимир Путин је зауставио и реализацију Договора о утилизацији плутонијума, односно о обавезној преради оружаног плутонијума у гориво за реакторе за производњу струје.

Москва се на такав корак одлучила јер се Вашингтон није придржавао Договора и покушавао је да сачува плутонијум за прављење нових атомских бомби. Путин је оценио да такво понашање САД може бити опасно за стратешку стабилност.

Према Договору потписаном 2000. године, обе земље су се обавезале да утилизују по 34 тона сувишног оружаног плутонијума, тј. да од њега направе помешано атомско гориво које би се користило у реакторима за производњу електричне струје. Реализација потписаног Договора је требало да почне 2009. године, али је одложена за 2018. годину.

Бивши шеф државне корпорације „Росатом“ Сергеј Киријенко раније је рекао да је Русија изградила фабрику за утилизацију плутонијум, а пре тога је развила своју технологију. У тој фабрици је требало да се меша плутонијум са уранијумом, како би се добило тзв. МОКС гориво. Кад то гориво изгори у реактору и од њега се добије електрична струја, од њега се више не може правити атомска бојева глава.

Градња такве фабрике коштала је Русе око 240 милиона долара. Киријенко, међутим, тврди да су Американци потрошили чак седам милијарди долара, али своју фабрику за утилизацију плутонијума још нису завршили.

Руси су, са друге стране, спремни да се врате Споразуму о утилизацији уколико САД реше све несугласице које су промениле ситуацију од дана када је тај споразум потписан.

Међу поводима за суспензију Споразума убрајају се повећање војне инфраструктуре и броја војника САД у НАТО-у, непријатељска политика коју Вашингтон води према Москви, „закон Магнитског“ и све уведене антируске санкције.

Према нацрту тог закона, Москва такође тражи да САД надокнаде Русији материјалну штету коју су изазвале и санкције и контрасанкције, као и то да Вашингтон представи јасан план уништења вишка плутонијума сходно раније потписаном Споразуму.

Упркос свему, Русија наставља да поштује Споразум о сарадњи у области мирног коришћења нуклеарне енергије који су Москва и Вашингтон потписали 2011. године.

„Првих неколико година после распада СССР-а нуклеарни споразуми су били од велике важности Сједињеним Државама. Њима је било у интересу да добију што више ниско обогаћеног уранијума који би могли да користе као гориво за нуклеарке. Чак 15 година су електране у Европи и САД радиле фактички на руском гориву. И сада је то једна од малобројних области у којима су САД спремне да иду ако не на компромис, онда барем на сарадњу. Мислим да много тога зависи од параметара те сарадње. Међутим, нама та схема, која је била за време Гора и Черномирдина, када смо им у бесцење давали уранијум који се користи за оружје, просто не треба. Наравно, ми ћемо тражити све тачке у којима је могуће имати конструктиван однос са САД. Мислим да ми треба активно да радимо у тим областима у којима смо потребни једни другима, али као што је говорио велики руски филозоф Василиј Розанов, ми не треба да продајемо нешто ’за чашицу похвале‘. Ипак, и САД и Русија морају да узму у обзир да у таквим областима као што је нуклеарна сфера не смеју да разговарају језиком карипске кризе ако не желимо да уништимо човечанство на земљи“, рекао је за Спутњик Јуриј Солозобов, руководилац Центра „Међународна енергополитика“.

 

 Извор: rs.sputniknews.com
БОНУС ВИДЕО
Руска нуклеарка Искандер М