ПАНИКА У САВЕТУ ЕВРОПЕ: На челу Скупштине није више русофоб

Нова шефица Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ) је Кипранка Стела Киријакидес, која је у трци за то место убедљиво победила Литванца Емануелиса Зингериса, иначе русофоба који је своју кампању базирао на борби „против руске претње“.

Тај пораз унео је панику у редове литванских и украјинских посланика, који не крију своје страхове да ће се руска делегација тријумфално вратити у ту организацију „без враћања Крима и Донбаса Украјини“.

Киријакидесова је на месту председника ПС СЕ заменила Педра Аграмунта, кога су сматрали проруском фигуром. Шпанац је одлучио да напусти функцију „из личних разлога“, а његов сарадник је навео да је на његову одлуку утицала чињеница да су у Скупштини усвојене недемократске мере које су обесмислиле његов мандат, те да у таквим условима он не може да испуњава своје обавезе као председник.

Скандал у вези с Аграмунтом настао је на априлском заседању Парламентарне скупштине Савета Европе када су га европски посланици критиковали због мартовског путовања у Сирију и зближавања са Русијом.

Делегације руске Државне думе и ПС СЕ, на челу са Аграмунтом боравиле су у Сирији 20. и 21. марта на позив председника сиријске скупштине Кадија Абаса, а током те посете сусрели су се и са сиријским председником Башаром ел Асадом.

Аграмунт се у ПС СЕ такође залагао за проналажења компромиса са Русијом, коју су многи посланици хтели да искључе из организације после догађаја на Криму.

Подсетимо, руској делегацији је одузето право гласа у ПС СЕ у априлу 2014. године због присаједињења Крима Русији, а 2015. ово тело је два пута разматрало акредитиве руских посланика, али је забрана гласања остала на снази, након чега је руска делегација суспендовала своје учешће у ПС СЕ.

Заузврат, због дискриминишуће политике те организације, Москва је поручила да се неће враћати у ПС СЕ и да неће уплаћивати новац за њен рад, све док јој се не врати право гласа у тој организацији. Другим речима, ударила је Савет Европе тамо где највише боли. Јер, Русија је, поред Француске и Немачке, један од три највећа финансијера те организације.

Реч је о суми од око 11 милиона евра, колико износи трећина годишњег доприноса Русије за 2018. годину. То је озбиљан ударац за буџет Савета Европе, због чега ће та организација морати прилично да „стегне каиш“.

„Савет Европе ће морати да суспендује низ програма и преиспита финансирање њених пословних јединица, смањи број службених путовања, исплате помоћника и друге сличне ствари. Наравно, они то не желе да раде, алу су сада приморани на такав корак. С друге стране, с таквим приступом — када Русији одузимају право гласа и не дају јој да изнесе своју позицију — било би крајње чудно да Москва тој организацији уплати једну од највећих сума. Дакле, Русија је заузела прилично поштену и фер позицију. Уколико ПС СЕ не промени свој приступ и не врати се оним принципима који су утврђени у Уставу те организације, мислим да Русија онда нема тамо шта да тражи“, рекао је за Спутњик политиколог Алексеј Мартинов.

Loading...