ПАНИКА У САВЕТУ ЕВРОПЕ: На челу Скупштине није више русофоб

Нова шефица Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ) је Кипранка Стела Киријакидес, која је у трци за то место убедљиво победила Литванца Емануелиса Зингериса, иначе русофоба који је своју кампању базирао на борби „против руске претње“.

Тај пораз унео је панику у редове литванских и украјинских посланика, који не крију своје страхове да ће се руска делегација тријумфално вратити у ту организацију „без враћања Крима и Донбаса Украјини“.

Киријакидесова је на месту председника ПС СЕ заменила Педра Аграмунта, кога су сматрали проруском фигуром. Шпанац је одлучио да напусти функцију „из личних разлога“, а његов сарадник је навео да је на његову одлуку утицала чињеница да су у Скупштини усвојене недемократске мере које су обесмислиле његов мандат, те да у таквим условима он не може да испуњава своје обавезе као председник.

Скандал у вези с Аграмунтом настао је на априлском заседању Парламентарне скупштине Савета Европе када су га европски посланици критиковали због мартовског путовања у Сирију и зближавања са Русијом.

Делегације руске Државне думе и ПС СЕ, на челу са Аграмунтом боравиле су у Сирији 20. и 21. марта на позив председника сиријске скупштине Кадија Абаса, а током те посете сусрели су се и са сиријским председником Башаром ел Асадом.

Аграмунт се у ПС СЕ такође залагао за проналажења компромиса са Русијом, коју су многи посланици хтели да искључе из организације после догађаја на Криму.

Подсетимо, руској делегацији је одузето право гласа у ПС СЕ у априлу 2014. године због присаједињења Крима Русији, а 2015. ово тело је два пута разматрало акредитиве руских посланика, али је забрана гласања остала на снази, након чега је руска делегација суспендовала своје учешће у ПС СЕ.

Заузврат, због дискриминишуће политике те организације, Москва је поручила да се неће враћати у ПС СЕ и да неће уплаћивати новац за њен рад, све док јој се не врати право гласа у тој организацији. Другим речима, ударила је Савет Европе тамо где највише боли. Јер, Русија је, поред Француске и Немачке, један од три највећа финансијера те организације.

Реч је о суми од око 11 милиона евра, колико износи трећина годишњег доприноса Русије за 2018. годину. То је озбиљан ударац за буџет Савета Европе, због чега ће та организација морати прилично да „стегне каиш“.

„Савет Европе ће морати да суспендује низ програма и преиспита финансирање њених пословних јединица, смањи број службених путовања, исплате помоћника и друге сличне ствари. Наравно, они то не желе да раде, алу су сада приморани на такав корак. С друге стране, с таквим приступом — када Русији одузимају право гласа и не дају јој да изнесе своју позицију — било би крајње чудно да Москва тој организацији уплати једну од највећих сума. Дакле, Русија је заузела прилично поштену и фер позицију. Уколико ПС СЕ не промени свој приступ и не врати се оним принципима који су утврђени у Уставу те организације, мислим да Русија онда нема тамо шта да тражи“, рекао је за Спутњик политиколог Алексеј Мартинов.

Главно питање које се сада поставља је да ли ће се доласком Киријакидесове на чело те организације нешто променити?

Стела Киријакидес је по професији дечји психолог, а на Кипру је позната као активисткиња за љуска права. Она још није изнела свој став о Русији, али је, на пример, пре годину дана, када је у кипарском парламенту покренуто питање укидања антируских санкција, остала уздржана.

Уосталом, њено председавање ПС СЕ ће бити кратко — до јануара, јер ће она на тој функцији остати само до истека Аграмунтовог мандата. За то време, чак и да жели, она неће моћи много тога да учини.

Шеф комитета Државне думе за међународне послове Леонид Слуцки сматра да избор Киријакидесове на место председника ПС СЕ неће ништа променити у односима Москве и Стразбура, а такође је довео у питање легитимност њеног избора, с обзиром на то да је гласање обављено без присуства руске делегације.

„Стела Киријакидес није нов човек у ПС СЕ, она је била на челу Комитета за социјалну заштиту и позната је као борац за љуска права, али са тачке гледишта руских интереса некакав помак не треба очекивати. Она је победила Литванца Емануелиса Зингериса, који је наступао са антируском реториком. Кипар има много позитивнији став према Русији, али Кипранка на челу ПС СЕ свеједно неће имати могућности да утиче на политику те институције према Русији, као што ту могућност није имао ни претходни шеф ПС СЕ Аграмунт. Фигура председника те организације је пре техничка, него политичка. Подсетићу да су се оптужбе на рачун Русије чуле и пре украјинских и кримских догађаја и мислим да ће се таква ситуација наставити, тим пре што се то поклапа са реториком многих лидера ЕУ. Ипак, то не смета европским лидерима и руском руководству да решавају различита питања на билатералним преговорима. Али, у ПС СЕ баш и не успевају. У сваком случају, не би требало очекивати повратак Русије у ту структуру. Москва је више пута истицала да се то неће догодити све док јој се не врате сва права, укључујући и право гласа. Као што сам већ рекла, ситуација око ПС СЕ не смета руским и европским политичарима да воде преговоре, да имају неформалне сусрете и да на тај начин развијају дијалог“, рекла је за Спутњик Јевгенија Бојко са Универзитета за финансије при Влади Руске Федерације.

„Руско питање“ поделило је ПС СЕ, али неки аналитичари сматрају да су нову председницу подржале земље које желе да се Русија врати у ту организацију. За Киријакидесову је гласало 217 посланика наспрам 84 гласа, колико је добио њен противник.

Како год било, у јануару 2018. ПС СЕ ће морати поново да бира свог председника, а став Москве о том питању остаје непромењен — без обзира на то ко буде на челу те организације, Русија ће се вратити у Стразбур када Скупштина промени своју дискриминишућу политику и врати Русији њена права, пре свега, право гласа.

 

Извор: rs.sputniknews.com

БОНУС ВИДЕО

Контекст: Криза у Каталонији

Loading...