СВЕТ НА ИВИЦИ ХАОСА: Америка од 31. децембра руши УН

Данашња одлука је нови корак ка локализацији америчке политике и увођењу принципа меког изолационизма, оцењују стручњаци.

Сједињене Америчке Државе од 31. децембра неће бити чланица Унеска, организације УН за образовање, науку и културу у чијем су оснивању 1945. године одиграле кључну улогу. Према саопштењу Стејт департмента, одлука да изађу из Унеска „повезана је са дуговањима за чланство, потребом реформисања те организације и антиизраелском политиком тог тела“. Уместо чланства, Америка намерава да формира сталну посматрачку мисију при Унеску.

То иначе није први пут да се САД повлаче из те организације. Америка је напустила Унеско 1984. године због „растућих разлика између спољне политике САД и циљева Унеска“. Након 19 година паузе, након одлуке председника Буш Вашингтон се 2003. године вратио у организацију. Међутим, нова криза у односима једног од најважнијих тела УН и Америке настала је 2011. године, када је Унеско у своје чланство примио Палестину, након чега су Сједињене Државе обуставиле финансирање те организације.

Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије у УН, за Спутњик каже да амерички председник Доналд Трамп свако мало приређује изненађења, што изјавама, што практичним потезима.

„То јесте изненађење утолико што тај потез наноси штету угледу Америке и месту те земље у значајним активностима које предузима Унеско. Излазак САД такође представља и значајан притисак и ударац на ту организацију“, напомиње Јевремовић.

Сличног става је и Слободан Ерић, уредник „Геополитике“, који је у емисији „Од четвртка до четвртка“ оценио да је одлука САД да напусте то тело велики ударац за Уједињене нације.

„Мотиви изласка су вишеструки, али ако су повезани са стањем палестинских територија, нема никакве сумње да је Доналд Трамп консултовао Израел. Треба имати у виду да је, за разлику од свог претходника Барака Обаме, председник Трамп обновио те традиционалне везе са Израелом, па је овај потез повучен у договору са том земљом. Такође, Трамп сматра да Америка превише финансира међународне институције и у том смислу то је наставак одређене изолационистичке политике која је постојала између два светска рата у Америци и која тамо баштини дугу политичку традицију“, објашњава Ерић.

Loading...