КАКАВ ШОК ЗА БАКИРА ИЗЕТБЕГОВИЋА: Ердоган је у Србији прекршио Алијин аманет

С обзиром на везу Републике Српске са Русијом биће занимљиво пратити будући развој догађаја, јер су односи између Русије и Турске у успону, па би, на неки начин, могли да посредују у смиривању или бољим односима између српског и бошњачког корпуса. Наравно, могући су и сасвим другачији исходи.

„Мој отац је БиХ оставио у аманет Ердогану“, рекао је приликом обележавања годишњице смрти Алије Изетбеговића бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић.

Није први пут да се та апокрифна изјава износи у јавност, подсећа за Спутњик новинар и књижевник Мухарем Баздуљ, а први пут ју је пре неколико година изнео сам Реџеп Тајип Ердоган.

Од оца је остануло сину

„Ердоган заиста јесте посетио Изетбеговића релативно кратко пред његову смрт. Такође знамо да је Изетбеговић у доба владавине Сулејмана Демирела и странака које су чвршће следиле Ататурков пут имао симпатије управо за Ердоганову странку која је тада била на рубу забране“, указује Баздуљ за Спутњик.

Доцније призивање тих изјава, према Баздуљевом мишљењу, има две улоге, једну, условно речено, унутар-бошњачку, другу унутар-турску.

„У унутар-турској то је Ердоганово позивање на Изетбеговића као на неку врсту фигуре која у целом исламском свету има одређен статус, а у контексту унутар-бошњачке јавности, то је позивање на неког условно речено старијег брата и неку силу која је у стању да те, тако да кажем, у тешком тренутку евентуално одбрани“, резонује Баздуљ.

Неспоразум у тој изјави Реџепа Тајипа Ердогана, истиче за Спутњик професор Ненад Кецмановић, јесте то што он говори, са једне стране, да је добио аманет да штити Бошњаке, што је у реду, али не и Босну и Херцеговину.

И Алија Изетбеговић, напомиње Кецмановић, никад није имао легитимитет да представља целу Босну и Херцеговину и пре рата је био само једногодишњи председавајући Председништва, па је и ту опцију под доста чудним околностима преотео Фикрету Абдићу.

Почетком рата, сугерише Кецмановић, Изетбеговић је као лидер Муслимана био само један од вођа од три ратујуће стране.

„Са Дејтоном је постао надлежан за пет кантона са муслиманском већином, што представља отприлике 25 одсто територије БиХ. То је ситуација коју је наследио и његов син Бакир и он може да говори само о Бошњацима и тих 25 одсто територије“, категоричан је Кецмановић.

Поменеш Алијин аманет и мирна Босна

Бошњачки члан Председништва БиХ причу о аманету понавља у више наврата пре свега, како тумачи Кецмановић, јер то годи уху већине Бошњака, а и непуних је годину дана до избора.

„То годи уху Бошњака зато што у колективној меморији код њих тај период османске Босне и Херцеговине, босанског вилајета, јесте нека врста њиховог златног доба. Не без основа, они Турску сматрају својом матицом јер су заправо исламизацијом ударени темељи касније савремене бошњачке нације“, наглашава Кецмановић.

У колико треба тражити неки непосредан повод за ту изјаву, додаје тај професор, вероватно је то изјава Милорада Додика да ће Република Српска пратити Србију у војној неутралности, што наравно Изетбеговићу и његовим покровитељима са Запада, конкретно НАТО-у, којем су Бошњаци окренути, никако не одговара.

„Биће, међутим, занимљиво како ће се одвијати даљи односи с обзиром на везу Републике Српске са Русијом, будући да су односи између Русије и Турске у успону. Ти би добри односи могли на неки начин да посредују у смиривању или бољим односима у БиХ, између српског и бошњачког корпуса. Наравно, могући су и сасвим другачији исходи“, сматра Кецмановић.

Кључна ствар у контексту тајминга ове изјаве, истиче Мухарем Баздуљ, колико год то била и годишњица Изетбеговићеве смрти, јесте Ердоганова посета Србији и очита блискост са председником Александром Вучићем, која је на известан начин можда имала одређену скептичну реакцију у бошњачкој јавности.

Београд жуља Сарајево

„Већ дуже време ћете у одређеним круговима и медијима у Сарајеву чути вајкање у стилу: ’Ето ти Турци и ти Арапи нама само праве џамије, а Србима купују авио-компаније, праве насеља као Београд на води и улажу у привреду и у бизнис‘. Развије се та врста специфичног полуодијума и онда је ова изјава нека врста, жаргонски речено, денфовања“, појашњава своје становиште Баздуљ.

Што се тиче саме изјаве, она је према резону тог књижевника и новинара,  потпуно апсурдна а нарочит парадокс јесте што је суштински контрапродуктивна из перспективе из које би Бакир Изетбеговић хтео да говори, а то је нека босанско-херцеговачка патриотска.

„Кад се каже оставити нешто у аманет, то је архетипски моменат из митова, из литературе. Мени најпре падне на памет она севдалинка о Ибрахим бегу ког воде на погубљење, па он свом брату Алији каже: ’Чувај ми децу и кад својој скројиш хаљине скроји и мојој да се не позна да су сирочад‘. У аманет остављате нешто што је слабо, што више не можете да заштитите“, терминише Баздуљ.

Алија Изетбеговић је у том тренутку, подсећа и Спутњиков други саговорник, почасни председник странке, није никакав државни функционер, није никакав краљ, па не може ни по којем основу да остави државу.

„То је нека врста бизарне симболичке слике која нема никаквог суштинског смисла, а и кад би имала откривала би слабост, а не снагу. И ако хоћете као поенту, и ако би ишао до крајњег цинизма, има у нашој историји једна релативно слична слика, а то је да је краљ Александар наводно у тренутку кад је издисао рекао: ’Чувајте ми Југославију‘. То је отприлике то, уз све разлике. А не верујем да би баш Бакир Изетбеговић волео да неко баш пореди Босну и Херцеговину и краљевину Југославију“, закључује Баздуљ.

 

Извор: rs.sputniknews.com

БОНУС ВИДЕО

ОДКБ није као НАТО, ми поштујемо интересе других