И КАД БИ РУСИЈА РЕКЛА СРБИЈИ: „Уведите нам санкције“ — Запад би тражио још, још, још…

Приче о томе да Русија гура Србију од Европске Уније су јефтина пропаганда, јер је став Русије о опредељењу Србије ка ЕУ непромењен. Међутим, списак захтева ЕУ не своди се само на Русију.

Званичан став Русије, који су више пута износили председник Владимир Путин и министар Сергеј Лавров, добро је познат: Русија разуме и поштује избор Србије,која се определила за чланство у Европској унији, напомиње за Спутњик научни сарадник Института за европске студије Руске академије наука Павел Кандељ и додаје да се притом Русија нада да чланство Србије у ЕУ неће пореметити традиционално добре односе између Москве и Београда.

Широка листа захтева

Међутим, у делу јавности у Србији ехо је да Русија одваја Србију од ЕУ. Како то Русија одваја Србију од ЕУ? Да ли је баш тако, ако ниједан руски званичник није рекао да Србија не треба да иде у ЕУ? Шта треба Русија да каже па да не би испало да Србију одваја од ЕУ? Треба ли можда да од Србије затражи да јој Београд уведе санкције? Или да каже — не треба нам Центар у Нишу?

„Можда сте и у праву кад то питате (смех). Мада, не верујем да се списак замерки своди искључиво на Русију. ЕУ ће тражити од Београда да призна независност Косова, да дисциплинује РС и Милорада Додика, и уопште, да буде послушнија него раније. Тако да увођење санкција ништа не би променило“, подвлачи Кандељ.

Иначе, констатује тај научни сарадник, Србија је под великим притиском да уведе антируске санкције:

„Aли, не верујем да ће Брисел инсистирати на томе до 2025. године јер Србија неће пре тога добити зелено светло за учлањивање у ЕУ. Велико је питање да ли ће тада санкције бити на снази и како ће уопште изгледати ЕУ“.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже за Спутњик да било каква прича о томе да је Србија талац своје спољне политике и односа са Русијом кад се ради о евроинтеграцијама јесте удар на суверенитет Србије. Ваљда Србија зна шта је њен интерес и ваљда зна под каквим условима жели да уђе у ЕУ и какве везе жели да одржава са ЕУ или са Русијом.

„Ко год намеће Србији ту причу, директно ствара представу да је Србија колонија, јер суверене државе не причају о томе шта је њихов интерес. Ако је интерес Србије да има са Русијом сарадњу у области хуманитарног центра или војнотехничку сарадњу, то је онда наша ствар, а ЕУ може то да прихвати или не“, резонује Анђелковић.

Исто тако, истиче тај аналитичар, ако је интерес Србије да уђе у ЕУ по цену да се одрекне Косова или по цену да се одрекне добрих веза са Москвом, то је ствар Београда.

Јефтина пропаганда о Москви као препреци

„Друга ствар је што Београд то никад неће урадити јер је то противно интересима Србије и српског народа. Значи, овде се не ради о томе да неко заправо Русији пребацује, него пребацује Србији што није спремна да се одрекне себе ради уласка у НАТО и евроинтеграције“, указује Анђелковић.

За Србију није тема ни шта би требало да уради ЕУ ни шта би требало да уради Русија, категорично тврди он, већ је битно шта треба да уради Србија. А Србија, сугерише Анђелковић, треба да штити своје националне интересе.

Приче о томе да Русија гура Србију од Европске уније, наглашава за Спутњик Павел Кандељ, јефтина су пропаганда.

„Кад је реч о мекој моћи, САД и ЕУ имају неупоредиво веће капацитете него Русија. Већина невладиних организација добија плату из западних земаља, да не говорим о томе ко контролише већину балканских медија. Запад издваја за пропаганду много више него што Русија може да издвоји. Друга је ствар што Русија има оно што ЕУ нема — ја то зовем ’историјски капитал‘ — то јест русофилија одређеног дела друштва у Србији, РС, чак и у Македонији“, закључује Кендељ.

 

Извор: rs.sputniknews.com

БОНУС ВИДЕО

Руска војска на Космету 1999.