КАВЕЗ СЕ РАСПАДА: Да ли је ово последња година овакве Босне

Одлазак Бакира Изетбеговића са политичке сцене БиХ и очување Дејтонског споразума две су кључне ставке у 2018. години, по избору саговорника Спутњика. Али биће и пуно изазова за опстанак ове државе.

Босна и Херцеговина у нову 2018, и то изборну годину, улази без усвојеног буџета. Захтевом хрватске заједнице за трећим ентитетом, турбуленцијама унутар политичког бошњачког тела и у сенци приче о стварању „Дејтона 2“.

Сукоби и превирања у овој држави, притисци на Републику Српску, мешање спољног фактора, ову државу држе можда највише од свих држава у региону у „кавезу деведесетих“.

Професор доктор Стевица Деђански за Спутњик каже да је пред Босном можда једнa од година када ће имати највише промена. Чињеница да је ушла са неусвојеним буџетом за наредну годину, за Деђанског је само рефлексија политичке нестабилности.

„Босна и Херцеговина је творевина која не може да опстане на начин на који је замишљена и ти знакови су видљиви сваког дана. Неусвајање буџета је само један од тих знакова, што је знак за сваку државу која дође у такву ситуацији да нема стабилну политику. Без стабилне политичке сцене настају и разни проблеми. Ако имамо у виду да је 2018. изборна година у Босни и Херцеговини, ово је још индикативније јер се поставља питање да ли ће избори уопште и бити расписани због сукоба босанских Хрвата и Бошњака, који су од некадашњих партнера постали тврди непријатељи“, каже проф. др Деђански.

Управо тај сукоб, додаје наш саговорник, показатељ је да је позиција коју је Република Српска имала све време била исправна. Чињеница да су односи највиших представника Срба и Хрвата у БиХ на нормалном нивоу, само указује да је фактор нестабилности у БиХ онај који представља Бошњаке.

Loading...