ОФАНЗИВА СА ОСТРВА: Спремајмо се за нову британску улогу на Балкану

Западни Балкан је од великог и трајног значаја за Велику Британију, независно од „брегзита”, стоји у извештају Горњег дома британског Парламента. Иако ово тело нема суштински политички значај, Британија ће покушати да утиче на балканске прилике ослањајући се, пре свега на меку моћ.

Кроз читаво модерно доба, Лондон је био један од најзначајнијих светских политичких и економских центара. Зато свака политичка оцена која долази из британске престонице привлачи пажњу.

Тако је и са најновијим извештајем Одбора за спољну политику Горњег дома (Дома лордова) британског Парламента у коме се наводи да Велика Британија мора да настави ангажовање на Западном Балкану који је „у опасности због аутократских лидера, слабих институција и ендемског организованог криминала и корупције“.

Стабилност на Западном Балкану, такође, подрива утицај трећих земаља, наводи се даље у тексту. Поред Русије, која, како британски лордови кажу у извештају, у региону има намере да омете сваку ближу интеграцију са Западом, на овом простору присутне су и Кина, Турска, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

Западни Балкан је од великог и трајног значаја за Велику Британију, независно од „брегзита“, стоји у извештају.

„Имамо значајан интерес у подржавању стабилности и напретка у региону, не само због понављања трагедија и страхота деведесетих, већ и делом због наше шире посвећености миру и стабилности у Европи“.

„Ангажовање Велике Британије у региону мора бити настављено и због наших националних интереса и у оквиру наставка посвећености европској безбедности и блиској сарадњи с другим државама ЕУ. Морамо подржати регион да унапреди слободу медија и изражавања, сузбије организовани криминал, трговину људима и корупцију, управља миграцијама кроз регион и из региона, створи пожељно пословно окружење које ће омогућити приватном сектору да расте и које ће охрабрити стране компаније да инвестирају и учврсте снажне демократске институције“, стоји у извештају одбора за спољну политику Дома лордова.

Дом лордова је формално тело, тело протоколарног карактера, почиње анализу извештаја Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност.

„Дом лордова нема политичку функцију, нема овлашћења да доноси битне политичке одлуке. Њихова мишљења и резолуције могу али не морају да се узму у разматрање при доношењу политичких одлука у Даунинг стриту, то је последица чињенице да је британско друштво врло традиционално у политичком смислу и због тога Дом лордова више осликава монархистички приступ и устројство те државе него што има одређену политичку моћ“, каже Рајић.

Када формира мишљење, Дом лордова често користи изворе са терена које сам добија, а не од британског министарства спољних послова, а ти извори често знају да буду, како Рајић каже, политички везани за одређену идеју.

„Тако да, с те стране, информације које се њима сервирају могу имати политички предзнак и могу бити политички обојене. То треба имати на уму када говоримо о Дому лордова, да ни они сами често немају прави извор информација и због тога стварају одређену искривљену слику“, објашњава Рајић и додаје да је то случај и са, како каже, добрим делом овог извештаја.

У извештају, каже Рајић, постоји велики број општих места без даље разраде закључака и без представљања метода на основу којих су до тих закључака британски лордови дошли.

Британски утицај на Балкану присутан је вековима, а последњих деценија он је ослабио јер овај део Европе није био посебно интересантан за Велику Британију, али посматрано кроз призму „брегзита“, та се ситуација мења, оцењује Рајић.

„Мислим да ће независно од извештаја Дома лордова, Британија након Брегзита покушати да оживи неке своје старе улоге и утицаје које је имала у различитим деловима света, па тако и на Балкану и да ће покушати да се постави као засебан фактор у односу на Брисел и Вашингтон. Такође мислим да ће Лондон покушати да усагласи своју политику на овом простору, колико је год то могуће, са Вашингтоном пре неголи са Бриселом“, сматра Рајић и додаје да ће прокламована британска политика бити да се државе западног Балкана укључе у ЕУ.

Некоме може да зазвучи парадоксално да држава која напушта ЕУ жели да се балканске државе што пре прикључе организацији коју сама Британија напушта, али Рајић тврди да је то кључни британски интерес у региону јер је генерални интерес да се свет глобализује.

Loading...