СЛАВНИ АМЕРИЧКИ ГИТАРИСТА: Нe знам ко је Хојт Ји! (ВИДЕО)

„У највећој мери сматрам да је свет само један, не верујем у поделе по расној и верској основи, верујем у слободу мишљења и изражавања. Не волим када ми ’лепе‘ етикете, али у основи мислим да сам нека врста левичара. Велика је штета што се тренутно Русија демонизује. Заиста се претерује с тим.“

Гери Лукас, гитариста светског гласа, кантаутор и композитор номинован за награду Греми, са дискографијом која броји више од 30 соло албума у разним жанровима, био је гост овогодишњег Кустендорфа. Свирао је на отварању фестивала уз неми филм „Међучин“ Рени Клера из 1924. године, као и уз кадрове из немог остварења „Окована филмом“, снимљеног према сценарију Владимира Мајаковског. Питали смо Лукаса с којим је осећањем дошао на Кустендорф.

— Свирао сам у Београду на БЕЛЕФ-у као члан „Бифхарт“ ансамбла који се зове „Меџик бенд“. То је била 2004. или 2005. година, мој први сусрет са вашом земљом и свидело ми се да свирам у Београду. Дуго сам покушавао да организујем солистички концерт код вас, али нисам имао среће. Врло сам узбуђен и почаствован што сам позван да наступим на овом фестивалу. Чуо сам само речи хвале о овом догађају.

Колико сам чула, Ви имате дубље везе са Србијом и Балканом уопште?

Да. Као прво, обожавам музику с ових простора. Такође и Емира Кустурицу и његов бенд „Но смокинг оркестра“ који има велики утицај. Многи моји пријатељи из Америке га слушају. Волим његове филмове и његову музику. Уз њега сам заволео српски звук, о коме бих желео да сазнам још, као и о локалним музичарима. Свакако је све то повезано са мном, пошто су моји корени са простора источне Европе, заправо јеврејски. С мајчине стране из Пољске, а са очеве из Чешке. Заправо, ми кажемо из Бохемије, зато што је то била Аустроугарска. Када наступам у овом региону, осећам се као код куће. Волим културу и историју овог поднебља. Физички, може се рећи да је ово једно од најлепших места на свету. А доћи на Кустендорф, иза планинских врхова, на снегом прекривено место са планинским дрвеним кућицама, живописном црквицом…

Да попричамо мало о Емиру Кустурици као музичару. Да ли је бољи филмски редитељ или гитариста?

Ако баш те две његове вештине ставите једну поред друге, можда је ипак бољи редитељ. Мада је сасвим солидан на гитари. Сматрам да је врло талентован за режирање и управљање ансамблом. Он такође има велики глас који ми се свиђа, производи моћан звук својим гласом и својим бендом. Гледао сам га пре на проби и врло сам био импресиониран док сам га слушао уживо. Почаствован сам што ћу вечерас последњу нумеру извести с њима.

Сарађивали сте са великанима светске музичке сцене. Ко је од њих оставио највећи утисак на Вас?

Први је дефинитивно био Леонард Бернштајн. Мој први долазак у Европу био је 1973. године. Наступао сам у Бечу на Бернштајновом концерту, свирао сам електричну гитару. Наступали смо са великим симфонијским оркестром из Јејла. Ту су били многи певачи. То је био сјајан пројекат — основа је била католичка миса, али је он, као Јеврејин, у све укључио и лични печат. То је била добра мешавина, добар музички микс.

Колико је тешко стварати музику као што је Ваша, музику из срца, у земљи у којој је све подређено забави и комерцијализацији?

Знамо да се налазимо у веома комерцијалним водама — сви смо ми у музичком бизнису, а медијски пејзаж је данас такав да о свему одлучују велики бројеви, високи рејтинзи. Али мислим да моја музика даје шансу публици да је чује, да је прихвати. Она није авангардна. Није крајност. Људи је воле јер је осећају срцем. А ја дајем најбоље од себе у сваком тренутку — 200 одсто — кад је посао у питању.

Како са становишта уметника видите тренутну ситуацију у свету? Нови Хладни рат, однос између великих сила као што су Америка и Русија?

Као уметник, увек сам на страни жртава, свуда у свету, на било којој страни било које границе. У највећој мери сматрам да је свет само један, не верујем у поделе по расној и верској основи, верујем у слободу мишљења и изражавања. Не волим када ми „лепе“ етикете, али у основи мислим да сам нека врста левичара. Велика је штета што се тренутно Русија демонизује. Заиста се претерује с тим. Али не желим да дискутујем о тој теми, имам сопствена осећања у вези са свим тим. Сматрам да је посао уметника да ућути и да свира — да пусти музику да говори уместо њега. Она превазилази све границе које поставља политика и уме да буде заиста најбољи амбасадор и прoмотер нације без присуства иједног политичара. Музика говори све.

Да ли знате ко је Брајан Хојт Ји?

Ко је то?

 

Извор: rs.sputniknews.com