ИЗНЕНАДНА ОПЕРАЦИЈА „ВОЈСКА“: Америка и у Приштини уценила — Београд

Инсистирање на оружаним снагама је погрешан приоритет у тренутку кад Косово нема институције и кад тамо бујају криминал и корупција, па се осим жеље за придобијањем јавности популарном темом, на неодговоран начин руши преговарачки напор на релацији Београд- Приштина.

Наглашавањем у Приштини да нико не може да има право вета на трансформацију безбедносних снага Косова у оружане снаге и истицањем да ће његова земља наставити да подржава ту трансформацију, помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију Вес Мичел је, према тумачењу Стефана Сурлића са Факултета политичких наука уствари, послао јасну поруку Србији.

Таблоидна вашингтонска политика

„То је директна порука Београду да убеди српске представнике на Косову да гласају за формирање војске Косова. Иначе, свака промена устава захтева дуплу већину, односно и подршку мањинске заједнице на Косову, укључујући и српску заједницу. Према томе ову поруку читам као јасну поруку Србији“, подвлачи Сурлић за Спутњик.

Таква врста поруке је, напомиње Сурлић, додатни притисак да се у пакету са нормализацијом односа, која је битна Берлину и Бриселу, реши и спорно питање војске која је од посебног значаја за Вашингтон.

Међутим, у суштини реч је о погрешном приоритету, јер се Косово налази у озбиљном демократском дефициту са изграђеним институцијама и бујајућим криминалом и корупцијом, па је према Сурлићевом мишљењу инсистирање на војсци у овом тренутку заправо жеља да се јавност на Косову придобије популарном темом. Тиме се у овом тренутку, додаје он, на неодговоран начин руши велики преговарачки напор на релацији Београд-Приштина и тежња да Косово као друштво буде у догледној будућности демократизовано.

Кад је у питању притисак на Србе у парламенту такозваног Косова Сурлић предвиђа да ће се ићи стратегијом понуде.

„Већ постоје неке назнаке да ће се преговарати о приватизацији предузећа која су битна за опстанак српске заједнице на Косову. Могуће су и друге теме које су интересантне и важне и у интересној сфери српске заједнице, тако да претпостављам да ће прва стратегија ићи у том правцу да се представници Срба на Косову убеде да је формирање војске Косова и у њиховом интересу, а да ће заузврат српска заједница добити додатне гаранције на Косову“, резонује Сурлић.

Питање је, ако Мичел, према сопственом казивању, не доноси план, већ долази да поспеши дијалог, колико оваква врста, да је назовемо, уцене, ремети тај дијалог.

„У конкретном случају, ако је то први захтев који стоји, онда то скреће главну тему нормализације односа између Београда и Приштине и на одређени начин отежава овај процес. Али опет, сам Мичел је јуче демантовао да је дошао са конкретним пакетом. Он, као и његове колеге из ЕУ, каже да су нормализација односа и дијалог нешто на чему се инсистира, да Београд и Приштина треба да нађу простор и теме које би биле део тог финалног споразума“, сугерише Сурлић.

Откуд војска у овом тренутку

Због свега тога у овом тренутку заиста зачуђује да се тема формирања војске ставља као приоритет у односу на све остале спорне ствари које стоје између Београда и Приштине, констатује Сурлић и нада се да ће то бити само једна од тема за разговор и да ће након састанка у Београду Мичел имати и конкретнију поруку за Београд и Србију.

„Београд је у овом моменту заиста јасно посвећен дијалогу и мислим да неће доћи ни до каквог одбијања било какве Мичелове конкретне понуде, већ да ће све бити стављено на сто и да ће у координацији са осталим међународним представницима бити понуђено неко решење које мора да одговара и Београду и Приштини“, претпоставља Сурлић.

Србија није вољна, као што је и председник Вучић нагласио, да буде једина страна која ће нешто изгубити у овом процесу, па је према Сурлићевом мишљењу потребно да та нормализација резултира и неким добитком како за Приштину, тако и за Београд.

 

Извор:  rs.sputniknews.com

БОНУС ВИДЕО

ВЛАДИМИР ПУТИН: Јачи смо од сваког потенцијалног агресора (српски превод)