ПРВА ЖЕНА У ИСТОРИЈИ НА ЧЕЛУ ЦИА: Нова шефица је монструозна мучитељка, ево чему Србија да се нада…

Прва жена у историји САД, која ће бити именована за директора Централне обавештајне агенције (ЦИА), Ђина Хаспел, је професионални обавештајац, која је некада била задужена за затвор ЦИА на Тајланду познат по оштрим методама испитивања затвореника.

Хаспел, која је у претходном периоду обављала дужност заменика директора ЦИА, помагала је у извршењу наређења да се униште видео снимци испитивања затвореника наливањем воде, а због чега је Министарство правде покренуло истрагу која се завршила без оптужби, преноси АП.

Од вођења „блацк сите“ затвора (затвора на непознатој локацији) до прве жене на челу Централне обавештајне агенције (ЦИА) за 16 година – то је пут Ђине Хаспел у тој америчкој агенцији.

Рођена је 1. октобра 1956, а Агенцији је приступила 1985. године. У фебруару прошле године предсједник Сједињених Америчких Држава Доналд Трумп именовао ју је замјеницом директора ЦИА-е да би је 13. марта ове године поставио за прву особу те агенције, чиме је постала прва жена на челу ЦИА-е.

У Вашингтону је обављала неколико важних руководећих позиција, укључујући заменика директора Националне тајне службе и заменика националне тајне службе за стране обавештајне службе и поверљиве задатке.

Хаспел је „блацк сите“ затвор ЦИА-е водила у Тајланду 2002, а та локација имала је кодни назив „Мачије око“ (Цат’с Еyе). Тада су се у њему налазили Абд ал-Рахим ал-Насхири и Абу Зубајдах, осумњичени за припадност Ал-Каиди.

У извештају Обавештајног комитета америчког Сената о мучењу које су вршили припадници ЦИА-е у том затвору стоји да су њих двојица била подвргнута симулацијама дављења и испитивана недозвољеним методама. У подацима ЦИА наводи се да је Зубајдах био 83 пута „дављен“, није му било дозвољено спавање, држан је у „великој кутији“ и остао без лијевог ока.

Хаспел је касније постала шефица особља Хосеа Родригеза, који је био на челу ЦИА-иног Центра за противтероризам. Родригез је касније у мемоарима написао да је Хаспел 2005. године „написала документ“ којим је наредила уништавање већег броја снимака из затвора у Тајланду.

Године 2013. тадашњи директор ЦИА Џон Бренан именовао је Хаспел за в. д. заменице директора Националне службе за прикривене операције широм света. Но, она није добила стални ангажман на тој позицији због умешаности у спорне програме испитивања.

Трамп ју је 2. фебруара 2017. именовао заменицом директора ЦИА-е да би неколико дана касније из Сената био позван да поново размотри њено именовање због уништавања доказа.

Њену каријеру похвалили су ветерани обавештајне службе, укључујући бившег директора Националне обавештајне службе Џејмса Клапера који је недавно смењен.

Истовремено, њено именовање узнемирило је Америчку унију за грађанске слободе и друге борце за људска права који сматрају да је узнемирујуће то што је Трамп за место директора ЦИА одабрао некога ко је био укључен у груб испитни програм.

Ковачевић: Балкан пред новом расподелом моћи међу тајним службама

Недавно декласификовани документи ЦИА показују колико је била јака југословенска обавештајна служба. Ниједна служба било које постојеће државе на Балкану не може се ни теоријски примаћи таквој моћи и потенцијалу за деловање, каже др Филип Ковачевић, који сматра да савремени историјски тренутак карактерише растућа улога обавештајних служби.

Управо зато су обавјештајне студије велики хит на универзитетима широм САД, објашњава Филип Ковачевић, предавач на предмету обавјештајних студија на Универзитету Сан Франциска у Калифорнији. Ковачевић, који је и члан Међународне асоцијације за обавјештајне студије (ИАФИЕ) и стручњак за историју америчких и совјетских/руских обавјештајних служби, у интервјуу за Спутњик открива и да у свету постоји само неколико обавештајних служби које имају ресурсе да делују глобално, уз оцену да ће јачање војне моћи Русије и економске Кине у наредном периоду довести и до „промене равнотеже моћи и у оквиру обавештајних заједница“ на Балкану, а које су, како каже, тренутно „зависне од западних центара моћи“.

„Важно је имати на уму да се обавјештајне службе не баве само прикупљањем тајних информација него и тзв. тајним акцијама које укључују саботаже и обарање непријатељских режима“, каже Ковачевић.

Србији као и целокупном Балкану следи промена, уз важно питање колико смо битни за ЦИА, колико су спремни да се боре за овај регион и какве је „методе“ спремна да употреби Хаспелова како би постигла зацртане циљеве.

 

Извор: Tanjug / Al Džazira

БОНУС ВИДЕО

Бекство Марка Милошевића из Србије

Loading...