РУТА ПРЕКО БОСНЕ НИЈЕ СЛУЧАЈНА: Српска спремна да спречи опасан план Запада

Мигранти не говоре да желе да остану у БиХ, али им је ту боље него у Авганистану или Сирији, одакле долазе, па зато Додик претпоставља да је намера једног дела њих да остану. Председник РС је свестан да неко споља покушава да промени ту врло неповољну структуру становништва у Републици Српској, у којој је 87 одсто Срба.

Председник Републике Српске Милорад Додик предложио је да Босна и Херцеговина затвори границе за мигранте који у њу све више пристижу од почетка ове године, оценивши како ни земља ни њени ентитети немају капацитета да се носе с могућим приливом хиљада нових миграната.

Нема стихије, све је планирано

„Урадићемо све да заштитимо досадашњи начин живота. Не желимо промене структуре становништва и предузећемо све мере како бисмо заштитили имовину и људе“, истакао је Додик после седнице ентитетске владе која је ванредно заседала како би размотрила растућу мигрантску кризу.

Све указује на то да је мигрантска рута промењена и усмерена према Босни и Херцеговини много раније, констатује за Спутњик аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара, и додаје да је све испланирано са намером да се Босна и Херцеговина претвори у нову избегличку базу за те, како каже, несрећнике који би да се домогну ЕУ.

„Дакле, ништа се није случајно догађало, ништа није стихијски одрађено. Мигранти и сами говоре да имају тамо водиче, да је направљен план куда да се крећу и да их је то до доласка у Босну и Херцеговину коштало око осам хиљада долара“, напомиње Козомара за Спутњик.

Босна и Херцеговина је, према тумачењу тог аналитичара, одабрана зато што је нестабилно подручје, држава без свог суверенитета, којом управљају не само ОХР и ЕУ него и неколицина страних амбасада, предвођена америчком, које одлучују о свему.

„Они се питају за све. Одлучују о животу и смрти у Босни и Херцеговини, па тако и о смештају избеглица са Блиског истока. Наравно да Српска не може са тиме да се помири и да неће да дозволи да њена територија буде полигон не само за смештај избеглица већ и за оно што следи“, указује Козомара.

У питању су различити инциденти везани за мигранте, додаје тај аналитичар, и начин живота који није примерен овдашњим просторима и народима.

„Природно је да Република Српска покуша да се одбрани од тога и да је у Влади веома озбиљно схваћена надолазећа опасност, па је и ванредна седница Владе била посвећена томе. Седници не само да је присуствовао председник РС Милорад Додик него и председник Народне скупштине и најодговорнији функционери у том ентитету“, наглашава Козомара.

Република Српска је, према његовом тумачењу, угрожена зато што линија којом мигранти желе да иду ка ЕУ води преко њене територије до Велике Кладуше и даље према Карловцу у Хрватској, а потом ка словеначкој граници.

„Српска мора да нађе начин да то онемогући, да то спречи, а знамо да у много једноставнијим приликама није имала подршку заједничких органа Босне и Херцеговине, поготову не Савета министара. Ситуација није нимало једноставна, треба водити рачуна о хуманитарној димензији тог проблема, али пре свега о интересима грађана који живе у Републици Српској“, резонује Козомара.

Сарајево немушто, Бањалука нема капацитет

Руководство Републике Српске је на време уочило тренд, констатује Козомара, па је зато реаговало.

„Мигранти, на, пример, у Сарајеву неће да иду у избегличке центре већ искључиво седе у парковима у центру града. То не само да је ругло за град него прети опасност и од разних зараза. Влада је хтела да предупреди све те надолазеће најављене проблеме и јасно ставила до знања да Република Српска неће примити избеглице и да ће учинити све да их преусмери на другу страну“, сугерише Козомара.

Нема ниједног конкретног инцидента да се догодио на овим просторима да би то изазвало ванредну седницу Владе, додаје он, већ је то једноставно жеља да се предупреди опасност која је најављена.

„Мигранти у првим изјавама, наравно, неће рећи да желе да остану у Босни и Херцеговини, али им је овде боље него у Авганистану или Сирији, одакле долазе, па зато Додик претпоставља да је намера једног дела њих да остану. И ту имамо примера, али јако појединачних, да су одређене избеглице православне вероисповести из Сирије овде у Републици Српској прихваћене. Ту студирају, раде, али то је занемарљиво мали број људи. Додик је свестан тога да неко споља покушава да промени ту врло неповољну структуру становништва у Српској, у којој је 87 одсто Срба. Мислим да он процењује да је намера да се промени та структура, али то је дуг процес, не може преко ноћи да се догоди“, тврди Козомара.

Република Српска тешко може сама са овим проблемом да се избори, подвлачи он, али не може ни да очекује помоћ заједничких органа из Сарајева.

„У том послу сигурно из Сарајева неће имати помоћ. Српска располаже само полицијом и она може да спречи део тих избеглица да дођу, али све је готово немогуће, ако ни због чега другог, а оно због конфигурације терена овде, који је планински, брдовит, пошумљен тако да они могу да се провуку на разне начине и да се стационирају као и у Сарајеву — у центру града у неком парку — и да је онда заиста готово немогуће те људе похватати и негде их депортовати“, сматра Козомара.

Страх није безразложан, опасност је извесна, напомиње тај аналитичар, али се нада да ће полиција Српске бар већи део миграната преусмерити према Бихаћу и Карловцу, као што су и наумили да иду.

 

Извор: rs.sputniknews.com

БОНУС ВИДЕО

ВОЈСКА СРБИЈЕ СПРЕМНА ЗА ПОВРАТАК КОСОВА

Loading...