МИЛИЋЕВА: Запад да размисли о подели Косова

Београд — Западна међународна заједница би требало да размисли о подели Косова као најмање лошем решењу, третирајући га као јединствен случај.

То је изјавила директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић.

Милићева за Тањуг каже да ако је западна међународна заједница заиста толико уплашена руским утицајем, онда је нерешено питање Београда и Приштине „један од великих канала утицаја који Русија може да користи“.

Са друге стране, каже, претпостављала је да када је Србија прихватила Бриселски споразум, да ће земље чланице ЕУ и НАТО које нису признале КиМ то учинити.

„Могу да разумем да је јако тешко изаћи и прихватити обавезујући споразум када имате земље чланице ЕУ и НАТО које нису признале Косово“ истакла је.

Указала је и да је председник Србије рекао да је Србија правила грешке деведесетих, „и то је суштина зашто смо изгубили Косово“.

„Али суштина је да је од тог периода Србија већину ратних злочинаца испоручује што није било једноставно, надаље, Србија је испунила неке обавезе из Бриелског споразума, а ЗСО нема нигде. И Косово и међународна западна заједница одуговлаче са формирањем суда за злочине ОВК, а још се као нестали води између 400 до 600 Срба по најконзервативнијим проценама“, нагласила је.

„Када се све узме у обзир и колико је регион изложен претњама споља, време је да западна заједница третирајући нови статус Косова, размисли о подели Косова као најмање лошем решењу третирајући га као јединствен случај, који не може да изазове логику да то може да уради Република Српска. Мислим да је то могуће урадити на једној конференцији на којој би се отворила и питања разјашњења граничних спорова Србије и Хрватске, као и Србије и БиХ, и да то Србија може да изведе мењањем Устава и да стави међународну заједницу пред један свршен чин – па да видимо шта би било“, каже Милићева.

Како каже, зна да је прилично необично да то долази искључиво из ЦЕАС-а и додаје

„То је анализа ЦЕАС, имајући у виду колико смо у ћорсокаку“.

Објашњава да ЦЕАС редовно прати стања у безбедности и да се прича о политичком окружењу у којима се стратегије усвајају, и сматра да је разлог зашто сугерише да западна међународна заједница размисли о подели Косова као опцији и тај „што ми, нажалост, имамо прилично популарне и добре попуњене синдикате у војсци и полицији који се не баве синдикалним и људским правима грађана у униформи већ се на прилично безочан начин баве политиком“.

Наглашава и да западна заједница има и то у виду када поставља очекивања Србији.

„Ако вам неко из тако популарних синдиката поручи да председник Србије воли више воли султана Мурата него цара Лазара – то је више него озбиљна претња“ каже Милић која верује да смо „дошли у ћорсокак“ да даље очито не иде „и да имајући све у виду подела мора да се узме у обзир као најмање лоша опција у новонасталим околностима, имајући у виду како ствари стоје у Србији“.

Она је говорећи о новим нацртима Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране рекла да постоје добре новине, пре свега у делу који се тиче усаглашености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и препознавању европских интеграција као националног интереса, док је главни недостатак што су оба документа „косовоцентрична“.

Милићева је рекла да, управо из тог разлога, документи спречавају реалне политике и разматрање опција на другим пољима.

Она је навела да је ЦЕАС већ поднео у амандманској форми коментаре и сугестије и да је јако добро што постоји могућност да организације цивилног друштва то ураде.

Указала је да је у оба нацрта постоји доста добрих новина, пре свега оних који се тичу усаглашености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и што је процес европских интеграција је препознат као национални интерес.

„Сматрамо да је јако добро што су препознати значај јачања капацитета свих државних органа који учествују у реаговању у ванредним ситуацијама и отклањању последица од природних катастрофа и елементарних непогода, и такође да треба све то објединити у једну агенцију – али је добро што се такве ствари препознају“, додала је Милићева.

Каже и да је добро што је препознат тренд да су невојне претње по вероватноћи појављивања веће од војних, и да се нада да ће у складу са тим бити и буџетска решења за поједине секторе.

Од негативнијих околности, каже, брине што чињеница да је велики напор који је држава Србија учинила прихватајући Бриселски споразум о процесу нормализације односа Београда и Приштине није у колерацији са неким одредбама у та два документа.

Милићева похваљује што се самопроглашена независност не види више као највећа безбедносна претња и каже:

„Ми сматрамо да је велики политички изазов, али да нема места да буде толика безбедносна претња“.

Оцењује и да недореченост постоји и у делу који се тиче оцене глобалних дешавања и оцене у свету, те да ниједном није споменуто како ЕУ види актуелни режим у Москви.

„То је апсолутно маргинализовано, не види се нигде да су ЕУ и НАТО главни партнери“, истиче Милићева.

Поздравила је тошто је у документима речено да Србија има акциони план партнерства са НАТО и укажује да се у ЕУ може ући као војно неутрална земља, али не и „ако имате тако лош однос са Нато пактом“.

„Главна примедба јесте да су оба документа ‘косовоцентрична’, и да спречавају реалне политике и разматрање реалних опција у многим другим местима“.

Наводи и да се „на пар места“ спомињу питања еколошке катастрофе, али нигде не спомиње питање историјског отпада у Србији

Према њеним речима, недостаје улога правосуђа у управљачким и извршним службама безбедности.

 

Извор: Танјуг

БОНУС ВИДЕО

Спасовданска литија 2018.

Loading...