МИНИСТАРКА ПРАВДЕ НЕЛА КУБУРОВИЋ: Приштина не жели да расветли убиство Оливера Ивановића!

Они су у старту одбили предлог Београда да се истрага заједнички спроведе, а тако би било делотворније, било би више података, нарочито имајући у виду оперативне податке до којих су дошли органи у Београду

Министарка правде Нела Кубуровић говори за Курир о опструкцији приштинских власти у истрази убиства Оливера Ивановића и каже да то није само став Београда већ и представника УН.

Додаје да не постоји обавеза легализације истополних бракова, али да Србија уважава права ЛГБТ заједнице. Поводом расправе о стратешком циљу Србије каже да су евроинтеграције приоритет.

Ксенија Божовић и брат Оливера Ивановића сумњају у наводе тужилаштва из Приштине да камере у згради где је убијен Ивановић нису радиле до 10 минута после његовог убиства. Како их ви оцењујете?
– Не бих ценила те коментаре. Тужилаштво не треба да износи податке, већ да их прикупља, обрађује и утврди да ли има основа за подизање оптужнице или не. Али све што је везано за случај убиства Оливера Ивановића показује да не постоји јасна воља приштинских органа да тај случај процесуирају. Они су у старту одбили предлог Београда да се истрага заједнички спроведе, а мислим да би тако било много делотворније, да би било више података, нарочито имајући у виду оперативне податке до којих су дошли органи у Београду. На све замолнице за пружање помоћи Београд је одговорио, али не могу да кажем да је Приштина одговорила на све оно што смо ми тражили. Чак и с достављањем података, за које знамо да су постојали у самом предмету, као што је записник са увиђања и обдукције, каснили су више од месец дана. Да специјални тужилац у Приштини није показао довољно воље у процесуирању није само став Београда, већ и неких међународних представника УН који се баве владавином права.

Којим информацијама располаже Београд у вези са убиством Ивановића?
– Тужилаштво из Београда је тражило поверљиве податке и нешто од тога им је достављено с кашњењем. Предистражна радња је у току и то нису информације које тужилаштво може да објављује.

Породица има утисак да истрага предуго траје, да се нешто заташкава, а Београд и Приштина међусобно сваљују кривицу једни на друге.
– Најтеже је породици, која чека истину и заслужује да је и сазна. Одговорно тврдим да од стране Београда не постоји никаква опструкција.

Најављено је да ће Црна Гора ускоро дозволити склапање истополних бракова, да ли то чека и Србију?
– Недавно сам имала билатерални састанак с министром правде Црне Горе и обавестио ме је да планирају одговарајуће измене и могућност регистрације истополних заједница. Дакле, не брак, већ регистрација.

Како би изгледала та регистрација?
– Не знам на који начин ће то Црна Гора регулисати, али та регистрација неће бити у потпуности изједначена у смислу наследних права лица која су у истополним заједницама с брачном заједницом. Таква обавеза не постоји кад је реч о Србији, нити је тако нешто предвиђено Акционим планом за поглавље 23, које се бави основним правима и слободама. Мислим да Србија и те како уважава права ЛГБТ заједнице и Министарство је више пута показало и добру вољу и искрену намеру да се реше одређени проблеми које имају, пре свега кад је реч о процесуирању и истрагама које се воде због напада на припаднике те заједнице.

Које је ваше мишљење – да ли треба омогућити припадницима ЛГБТ заједнице могућност склапања бракова?
– Увођење такве могућности подразумевало би и измене Устава, а затим и потврду на референдуму од стране грађана. Кад то дође на дневни ред, Влада треба да изнесе заједнички став, тако да ћу у складу са заједничким ставом износити своје мишљење. Кад ми престане функција, онда могу да изнесем свој лични став.

Како гледате на твит Ненада Поповића и његов сукоб с премијерком Брнабић? Изгледа као да у Влади има и хомофоба.
– Нема хомофоба у Влади. Не бих коментарисала ничије личне приче, то што је изнето на Твитеру није став Владе.

Али Јадранка Јоксимовић је рекла да је баш то што је написао Поповић став Владе – у Србији нема опције да особе истог пола имају децу.
– Мислим да погрешно преносите то што је рекла министарка Јоксимовић. Она је казала да у Србији нису дозвољени геј бракови нити усвајање деце од стране ЛГБТ заједнице, што је и тачно, јер Устав Републике Србије и важећи закони то не предвиђају.

Стиче се утисак да се ви најмање чујете на седницама Владе, за разлику од, ето, Јоксимовићеве или Зоране Михајловић. Да ли се бојите критика премијерке па не подижете тон?
– На седницама Владе се нико не свађа. Сви смо различити, имамо различит темперамент. Неко то каже мирнијим тоном, неко буде гласнији. Мислим да врло јасно знам да изнесем свој став, нарочито кад се тиче мог ресора. Не бих рекла да се најмање чујем.

Значи, некад и повисите тон?
– Свако у Влади има право да каже шта мисли и битно је да свако изнесе свој став. Све што сам до сада износила било је прихваћено, иако можда у почетку није било разумевања. Подсетићу вас да је порез за адвокате изазвао жустру расправу не само с премијерком већ и с Душаном Вујовићем, али је на крају урађено онако како је предложило Министарство. Важно је да имате аргументе за оно за шта се борите. Са свима имам добру комуникацију.

Слушамо да је стратешки циљ Србије улазак у ЕУ, а онда Александар Вулин каже да је евроскептик. Како да верујемо Влади да Србија треба да буде део Уније ако министар сумња у то?
– Председник Србије је рекао шта је политика Србије, као и председница Владе приликом сваког свог обраћања. Сваки министар то треба да поштује. Процес евроинтеграција је приоритет.

Какав утисак остављате у јавности ако око најважнијих ствари нисте јединствени?
– Не верујем да ће се променити слика у јавности због изјаве једног министра. Можда неке ствари лично не прихвата, али ако сте министар, онда морате да поштујете то што је политика Владе.

И поред Закона о спречавању породичног насиља новине су и даље пуне прича о женама које су убили партнери. Шта даље?
– Закон треба да делује превентивно и да спречи да дође до ескалације насиља. Мислим да је постигао своју сврху, ако узмете у обзир да је од јуна 2017. године до данас размотрено преко 40.000 случајева насиља у породици од стране државних органа. Нажалост, и даље имамо црну статистику када је у питању број убијених жена. То није проблем с којим се суочава само Србија и један закон не може да реши тај проблем. Цело друштво мора да буде укључено у решавање тог проблема. Кад погледамо случајеве убијених жена од почетка године, врло мали број њих је икада пре тога било коме пријавио насиље. И поново позивам жене да пријаве насиље, и не само њих него и њихове комшије, пријатеље, рођаке… Обавеза свакога од нас, ако чујемо или видимо да је неко жртва насиља, јесте да то и пријавимо.

Зашто регистар педофила није јаван?
– Пре свега, зато што би то, кад је Србија у питању, представљало кршење људских права. Међутим, сви надлежни органи, институције које се баве децом, имају право увида и могу да провере да ли се неко лице налази у регистру.

Ја нисам надлежни орган, али желим да знам да ли у мојој близини живи педофил. Они су углавном повратници.
– Судови у већини случајева изричу одређене мере лицима која су осуђена због педофилије, које се спроводе након што лице изађе на слободу. То чине управо из разлога како би могло да се надгледа понашање тих лица у одређеном периоду. Тачно је да има повратника, али нису сви.

Значи, регистар педофила никад неће бити јаван јер би то на неки начин представљало кршење њихових права?
– Тако је.

Србија је тражила изручење Добросава Гаврића. Хоће ли он бити изручен?
– То не зависи од нас, већ од државе у којој се налази. Наша обавеза је да пошаљемо захтев за изручење држави у којој је лице које тражимо лишено слободе. После тога, свака одлука је на надлежним институцијама те државе.

Да ли постоје притужбе од стране наших држављана осуђених у Хагу на услове издржавања казне у европским затворима?
– Да, на то смо више пута указивали као држава и самом Трибуналу. Један од примера је Естонија, где им није омогућен превод на српски језик. Србија је то и на седницама СБ истицала и тражила да наши држављани издржавају казне у Србији.

Зашто сте Младићу поклонили прибор за писање? 
– Позвао ме је да га посетим јер је знао да ћу боравити у Хагу због затварања Трибунала. Имала сам потребу да му понесем неки поклон. Знајући да воли да пише, сматрала сам да је то најпримереније.

Нисте се бојали осуде дела јавности? Носите некоме ко је првостепено осуђен за ратне злочине поклон.
– И сами сте рекли да је првостепена пресуда. Притворена лица, као и осуђеници, имају своја права. То што се неко терети за кривично дело или је осуђен за исто не значи да више није држављанин своје земље. Наша дужност као државе јесте да и о тим лицима водимо рачуна. Више пута сам писала председнику Хашког трибунала, и та писма нису била нимало слаткоречива, можда и грубља нешто што се очекује, кад би се неки осуђеник који се налази на издржавању казне у иностранству пожалио Министарству. Сматрам да наши држављани који издржавају казну затвора заслужују једнаке услове какве од нас траже међународне институције за права притворених и осуђених лица у Србији.

То зависи и од тога за шта неко издржава казну?
– Не, исти захтеви се постављају без обзира на то да ли је неко осуђен за лакше или теже кривично дело.

У љубави са електротехничаром
Да ли сте емотивно испуњени, имате ли партнера?
– Да, живим с партнером. Он, на срећу, није из струке. Било би превише да о праву причам и кад имам мало слободног времена. Он је из области електротехнике, и његов посао је као и мој врло динамичан и често путује. Вероватно због тога и имамо изузетно међусобно разумевање и једно друго подржавамо.

 

Извор: Kurir.rs / Katarina Blagović

БОНУС ВИДЕО

Јеремић: Тужићу Вучића