ЕУ ПУЦА ПО ШАВОВИМА: Спрема се озбиљан сукоб два блока у срцу Европе

У ЕУ имамо два оштро супротстављена блока и то унутар проевропских снага. Први блок заступа став да Европа може да опстане само као Европа нација, док је на другој страни пак концепт стварања јединствене европске државе као наднационалне творевине, оцењује Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност.

Судећи према изјави француског председника Емануела Макрона, права граница у Европи је она које дели „прогресивне“ од „националиста“. Он је у годишњем обраћању на заједничкој седници парламента навео да је борба јасно постављена и најавио да ће сукоб тих снага бити у центру европских избора 2019. године.

Према речима Предрага Рајића из Центра за друштвену стабилност, ова изјава француског лидера је историјска, јер је први пут неко сублимирао оно што сви аналитичари виде већ годинама. Сада је, међутим, први пут то урадио неко са државничке позиције и направио корак ка једној врсти унификације Европе у смислу да се превазилази питање граница и нација, а поставља питање концепата, објашњава наш саговорник.

Међутим, додаје Рајић, у самој основи такве поставке ствари имамо један проблем, јер се таквом виђењу супротстављају управо они који Европу и даље доживљавају као Европу нација, а не као Европу класа или одређених друштвених стратума.

„Мислим да у ЕУ данас имамо два оштро супротстављена блока и то унутар проевропских снага, дакле снага које заговарају опстанак Уније. Први блок заступа став да Европа може да опстане само као Европа нација, и даље подељена на националне државе и где се не доводи у питање основни консензус свих држава чланица да ЕУ мора имати слободан проток људи, капитала, роба и услуга. Међутим, готово све друго се доводи у питање и тако се поставља једна граница и пружа извесни отпор даљој унификације Европе и даљем стварању јединствене европске државе. На другој страни је пак концепт стварања јединствене европске државе као наднационалне творевине, где се сматра да ЕУ без дубинских реформи не може да опстане“, објашњава Рајић.

Ова друга школа мишљења, како наводи, заговара формирање савезне европске државе по угледу на рецимо САД, где би ЕУ имала заједничку одбрану, заједничку валуту, као и јединствену спољну политику подигнуту на још виши ниво од оног на којем је данас.

„Први корак би свакако био стварање јединствене пореске политике, јер је тешко еврозони да опстане уколико нема јединствену пореску политику. Претпостављам да ће се у том правцу ићи и то може бити та Европа у више брзина о којој се често говори. Немачка и Француска су мотори оваквог виђења Европске уније, оне заговарају тај систем по коме би Европа морала да профункционише као далеко уједињенија творевина него што јесте“, напомиње Рајић.

Он примећује да у Европи више немамо дефинитивну линију подела политичких странака на левицу и десницу.

„То јест имамо, али у овом контексту таква подела је излишна с обзиром на то да имамо политичке партије које припадају десном центру и чланице су Европских народних партија као што је рецимо ЦДУ Ангеле Меркел, а која се залаже за што је могуће јачу ЕУ и што више нивоа интеграције, док са друге стране имамо странку Фидес Виктора Орбана у Мађарској, која јесте чланица Европских народних партија, али је и једна од предводника оне прве политике уједињене Европе у националним државама, али уједињене само до момента за који се процени да је одговарајући и да не угрожава опстанак концепта националних држава“, указује наш саговорник.

Како каже, најснажнији глас у том погледу има конзервативна десна Партија право и правда у Пољској Качињског, а ту је и партија Смер у Словачкој, која јесте лева странка, али се залаже за опстанак националних држава. Са друге стране, додаје он, има и левих странака у Европи које су за што је могуће дубље и снажније интеграције.

Loading...