ЊЕГОШЕВА ПРОРОЧКА ПЕСМА: Косово – грдно судилиште!

Петар II Петровић-Његош

О КОСОВО, ГРДНО СУДИЛИШТЕ

Бог се драги на Србе разљути

за њихова смртна сагрешења.

Наши цари закон погазише,

почеше се крвнички гонити,

један другом вадит очи живе;

забацише владу и државу,

за правило лудост изабраше.

Невјерне им слуге постадоше

и царском се крвљу окупаше.

Великаши, проклете им душе,

на комате раздробише царство,

српске силе грдно сатријеше;

великаши, траг им се утро,

распре сјеме посијаше гко

те с њим племе српско отроваше;

великаши, грдне кукавице,

постадоше рода издајице.

О проклета косовска вечеро,

Куд та срећа да грдне главаре све потрова и траг им утрије;

Сам да Милош оста на сриједи

Са његова оба побратима.

О проклета земљо, пропала се!

Име ти је страшно и опако.

Или имам младога витеза,

уграбиш га у првој младости;

или имах чојка за човјество,

свакога ми узе приђе рока;

или имах китнога вијенца

који круни чело невјестама,

пожњеш ми га у цв`јету младости.

У крв си се мени претворила!

Истина је, ово није друго

до домиле костих и мраморах

на којима младеж самовољна

показује трожество ужаса.

О Косово, грдно судилиште,

Насред тебе Содом запушио!

Весели се, праху Немањића,

Немањића и Гребељановића,

јер ће ваше круне засијати

како јарко сунце на истоку,

знамена се ваша развијати

кад велике ваше развалине,

потећи ће крваве ријеке,

од нечисте крви агарјанске,

опрат Србљу љагу са образа.

Отворте` се, витешке гробнице,

сама славо, само прибјежиште

ево зоре на ваше брегове

да на општу обасја светињу

и аманет наше народности.

Сад пропојте Високи Дечани

и лијепа лавро Студенице,

свети спомен из вечне читуле

за слободу падшим јунацима.

Здружите се, громи и потреси,

Земљи српској друго лице дајте,

Е, нечистом ногом окаљати.

(1847-1851)

Извор: Преузето из „Гласа Цркве“ 3/89 / НСПМ

Loading...