САД У СТРАХУ: Амерички истраживачи у „Моми“ виде руску базу

Заинтересованост Србије да купи руски ваздушни одбрамбени систем као и за отварање центра за поправку руских хеликоптeра, како верује истраживачки тим америчког Конгреса, равно је отварању руске војне базе на српској територији, преносе данашње Новости.

Како наводи лист, ово је само један од закључака до којих је недавно дошла Конгресна истраживачка служба у Америци, тело које искључиво ради за законодавни орган у САД пружајући анализе комитетима и члановима оба дома без обзира на њихову партијску припадност.

Новости наводе да се у том аналитичком тексту баца светло на односе Америке и Србије и разматра улога наше државе на Западном Балкану, њеним преговорима са ЕУ, али су у посебном фокусу релације Београда и Москве.

Како пише лист, посебан акцента дат је раду руског центра у Нишу и подршци Кремља, како се наводи, „промосковским партијама у Србији“.

„Ово би могле да буду теме од интереса за Конгрес с обзиром на то да се Србија препознаје као важан политички и економски фактор у целокупној будућности Западног Балкана, као и због чињенице да су јој САД обезбедиле помоћ у значајном износу. Конгрес ће вероватно остати заинтересован за развој српско-косовских односа који би могли да ограничавају блиску сарадњу САД и Београда“, наводи се у тексту, преносе Новости.

Лист пише и да велико интересовање истраживачког тима привлачи војна сарадња Србије и Русије, као и да је приметна „брига“ после куповине „мигова“ из Русије и најављеног доласка још 30 оклопних возила да ће то учврстити везе између две земље, али се у том контексту посматра и наш регион.

Нарочито их „боде“најављено отварање центра за поправку руских хеликоптера у заводу „Мома Станојловић”, преносе Новости.

„Све у свему споразум о куповини оружја са Русијом може да повећа тензије са суседним државама, посебно са Хрватском и Косовом и да покрене трку у наоружању“, наводи се у документу.

Према наводима листа, такође се даје пресек односа Србије и САД, за које се каже да су повремено били „климави“ због америчких интервенција у сукобима у БиХ и на КиМ и признања независности Косова, али се констатује да су се изгледа ти односи поправили и да данас изгледају „срдачно“.

Што се тиче политичких кретања у Србији, наводи се да и даље „трају тензије“ између оних који фаворизују орјентацију Србије према Западу и чланство у ЕУ и националистичких снага које предводи СРС и које се противе западној оријентацијии и изражавају жељу да остану блиски Русији, пишу Новости.

У делу који се односи на Косово, како наводи лист, подсећа се да Србија наставља да исплаћује близу 900 милиона спољног дуга Косова Париском и Лондонском клубу као и ЕБРД-у, јер се „бивша покрајина сматра територијом Србије“, а дугови су настали између 1970. и 1990. године.

„Иако косовска влада није у илузији да ће Вучић признати независност Косова, ипак се нада да ће он можда бити спреман да направи неку концесију“, наводи се у тексту.

Како преносе Новости, идеја неких посматрача била је да ће Београд наћи начин да „нормализује“ односе са Приштином без изричитог признавања Косова, а што би омогућило Косову да се придружи на пример Унеску.

У документу се наводи и да се током лета ове године појавила идеја о „регулисању границе између Косова и Србије“.

„Између 2001. и 2017. САД су обезбедиле око 800 милиона долара помоћи Србији за подстицање економског раста, јачање правосудног система и промовисање доброг управљања. Упркос неслагањима око независности Косова и, према уверењу Вашингтона, мешовитих порука Србије око њених односа са Москвом, САД и даље подржавају напоре Србије да се придружи ЕУ“, пише у тексту.

У тексту се још наводи и то да многи посматрачи прилика у нашем региону сматрају да САД треба да оживе своју некадашњу стратегију активног ангажовања на Западном Балкану посебно у односима са Србијом, преносе Новости.

 

Извор:  rs.sputniknews.com

БОНУС ВИДЕО

Loading...