КУРТИ ЈЕ ЛОМИО КРСТ НА СРПСКОЈ ЦРКВИ: Умро је у НАЈГОРИМ МУКАМА, а његову породицу је задесила СТРАШНА КАЗНА! (ВИДЕО)

Мартовски погром почео је после смишљаног емитовања на РТК да су двојицу албанских дечака Срби из Зупча утопили у Ибру, у селу Ћабар код Зубног Потока

Алем Курти, који је ломио крст на српском манастиру на Косову пре 14 година, умро је 2015. године у приштинској болници у тешким мукама, после борбе с раком који му је разорио јетру и плућа.

Чланови његове породице су такође тешко оболели, што је престравило остале Абанце. Курти је током мартовског погрома дивљачки поломио, а потом бацио крст са Цркве Светог Илије у Подујеву.

Пред смрт је, кажу, трпео несносне болове, а исту судбину сада проживљавају његова сестра и родитељи. Од Куртијеве смрти Албанци с Косова се, кажу српски свештеници, плаше и да приђу православним светињама бојећи се клетве.

– Алем Курти није једини Албанац који је страдао од клетве и божје казне јер је оскрнавио нашу светињу , било их је још који су умирали у мукама. Божја казна је спора, али достижна. Ово им је свима опомена, за све оне који би убудуће имали такав план да то не чине – каже Веља Стојковић, парох ораховачки, који служи у Храму Успења Пресвете Богородице.

Мартовски погром почео је после смишљаног емитовања на РТК да су двојицу албанских дечака Срби из Зупча утопили у Ибру, у селу Ћабар код Зубног Потока. Истрага Унмик полиције је утврдила да су оптужбе биле лажне.

– Рада Вујовић, једна од двадесетак Срба преосталих у урбаном делу Косова Поља, каже да је тог 17. марта 2004. године цело Косово Поље било у пламену. Она се затекла у згради Унмик полиције у Приштини, а Србима је речено да ни по цену живота не излазе из просторија.

Сутрадан су их пребацили у Машински парк – зграда Ју програма, где је било око 400 Срба, од којих педесетак дечака и девојчица млађих од 15 година.

– Видевши да Косово Поље гори, да је убијено троје, један поливен бензином и спаљен, да гори Дом здравља и да се пацијенти из руске болнице евакуишу, ми у Ју програму одлучили смо да поставимо живи штит. Старији су с моткама и гвозденим шипкама залегли испред улаза, жене с кантама воде су чекале у ходницима – присећа се и Драгана Кошанин.

 

Извор: Espreso.rs / Srbijadanas.com

Loading...