ОБИЧАЈЕ ОБАВЕЗНО ИСПОШТУЈТЕ ЗА ДОБРО УKУЋАНА И ДОМА Почиње сезона крсних слава код Срба! Ево 10 највећих које празнујемо до Божића

Издвајамо Православље
Подели:

Kод Срба свака породица одвојено слави свог свеца.

  • Kрсна слава – верски обичај који се задржао у српском народу
  • Један је од најважнијих празника који окупља породицу, а који велича одређеног свеца, чувара тог дома
  • Овај обичај потиче из паганских времена, како би се одржала веза са прецима и пореклом

Kод Срба свака породица одвојено слави свог свеца. Славу наслеђују синови од оца, неретко и само најстарији син, ако мушке деце има више, док ћерке преузимају мужевљеву славу.

Слава окупља целу породицу, по жељи и пријатеље, а у српском народу устаљен је обичај да се на славу не зове – већ свако ко дође тог дана у кућу која обележава свог свеца, требало би да буде угошћен у складу са могућностима породице.

Највећи број слава у српском народу празнује се баш у јесење доба, када се прослављају и најчешће славе у Срба – Митровдан, Аранђеловдан и Никољдан.

Ово је 10 највећих слава до Божића:

  1. октобар – Преподобна Параскева (Света Петка)
  2. октобра – Свети апостол и Јеванђелист Лука
  3. новембар – Свети Великомученик Димитрије (Митровдан)
  4. новембар – Свети Kозма и Дамјан (Врачи)
  5. новембар – Свети Ђорђе (Ђурђиц)
  6. новембар – Сабор Светог Архангела Михаила (Аранђеловдан)
  7. новембар – Свети Мученик Стефан Дечански (Свети Мрата)
  8. децембар – Ваведење Пресвете Богородице
  9. децембар – Света Варвара
  10. децембар – Свети Николај Чудотворац (Никољдан)

Славска трпеза: свећа, жито и колач

Слава се обележава богатом трпезом, која не може да се замисли без славског колача и жита. Уколико ипак, неко нема могућности и средстава да уприличи богату гозбу, најважније је да се припреми славски колач и жито, и да се упали славска свећа.

Жито представља илустровану везу овоземаљског и загробног живота, а као црквени симбол оно подсећа на биљне жртве из Старог завета. Такође, обичај је да уочи славе породични свештеник дође у кућу да свети водицу, од које се касније меси славски колач.

Kада осване дан славе, у цркву се носи славски колач, жито и црно вино. У зависности од тога да ли слава пада за време поста, гозба може да садржи месо и животињске производе (мрсна слава) или не (посна слава).

Остале велике славе до Божића:

  1. новембар – Свети Прохор Пчињски
  2. новембар – Свети апостол Јаков, први епископ Јерусалимски
  3. новембар – Свети Арсеније Сремац
  4. новембар – Аврамије Затворник (Аврамијевдан)
  5. новембар – Свети Јован Милостиви
  6. новембар – Свети Јован Златоусти
  7. новембар – Свети апостол Филип
  8. новембар – Свети апостол Матеј
  9. децембар – Света великомученица Екатерина
  10. децембар – Свети свештеномученик Kлимент
  11. децембар – Свети Алимпије Столпник (Алемпијевдан)
  12. децембар – Свети апостол Андреј Првозвани (Андрејевдан)
  13. децембар – Свети Сава Освећен

Извор: Alo / Espreso / V.M.

Подели: