ВИКИЛИКС: САД убедиле Малдиве да призна КиМ, ево који Србин је лобирао за повлачење

Издвајамо Политика Свет
Подели:

Малдиви су признали Косово 19. фебруара 2009. године, а значајни удео у доношењу ове одлуке, имао је тадашњи амерички амбасадор Роберт Блејк, (пар месеци након тога унапређен у помоћника државног секретара), може се закључити на основу дописа објављених на „Викиликсу“.

Како наводи „КоССев“, ове дипломатске активности САД нису остале без одговора друге стране. У преписци Блејка са тадашњом државном секретарком Хилари Клинтон, која је означена као поверљива, наводи се да је мање од месец дана од признања један од лидера „Отпора“ Срђа Поповић, од малдивског председника затражио повлачење признања.

О преписци од 8. јануара 2009. са министром спољних послова Малдива Ахмедом Шахидом коју је објавио „Викиликс“, амбасадор Ричард Блејк обавестио је државну секретарку САД Хилари Клинтон већ наредног дана, наводећи да је апеловао на Малдиве да признају Косово.

Како пише Блејк, Шахид је изразио своју спремност да призна независност Косова, коју он види као неповратну, и позвао владу да призна Косово током председничке кампање.

  • Подвукао је међутим, да он прво мора да убеди коалиционе партнере у влади да подрже његову позицију. Затражио је асистенцију амбасадора да подржи његову позицију. Амбасадор се сагласио и чека предлоге Шахида коме да се обрати – пише даље.

Амбасадор је на крају свог дописа Клинтоновој рекао да ће наставити да подстиче на признање Косова и да ће о томе наставити да извештава у посебном допису.

На захтев САД, Шахид обезбедио признање

У допису Клинтоновој од 6. фебруара 2009. под насловом „Малдиви изразили намеру да признају Косово“, Блејк наводи да је министар спољних послова Малдива Шахид контактирао амбасадора САД 6. фебруара како би са њим поделио текст објаве МСП Малдива да је спремно да призна Косово у што ранијем року.

У коментару Блејк заслугу за одлуку Малдива да што пре призна Косово приписује „способном Шахиду“.

  • Ова изјава о намерама је у потпуности дело способног Шахида, на наш захтев. Превладао је значајан скептицизам унутар кабинета. Једном када Малдиви званично признају Косово, амбасада препоручује да секретарка пошаље веома кратку ноту Шахиду и да му се захвали на његовом личном ангажовању – наводи се у документу.

Срђа Поповић лобирао за повлачење признања

Месец дана касније, 6. марта, Шахид је контактирао амбасадора САД како би му саопштио да је одлука о признању Косова постала контроверзна у Влади Малдива, стоји у допису од 9. марта који је означен као поверљив.

  • Шахид је известио да Србија интензивно лобира у Влади Малдива како би повукли признање Косова – пише Блејк у свом допису.

Шахид је, према наводима Блејка, означио једног од главних лидера покрета „Отпор“ као особу која „утиче на владу Малдива“, преко председника ове земље, да повуку признање Косова.

  • Шахид је саопштио да је представник „Отпора“, који има дугорочне везе са малдивском Демократском странком председника Нашида, разговарао директно са председником Нашидом у покушају да утиче на владу Малдива да повуче признање Косова. Шахид нам је рекао да су Срђа Поповић из Центра за примењене ненасилне акције и стратегије (ЦАНВАС) и други били у Малеу (главни град Малдива), како би лично изнели став Србије – пише у докоменту.

Амбасадор у овом допису наводи и то да је Шахид „потврдио да би захтев амбасаде за веома кратком захвалницом секретарке Клинтон у вези са признањем Косова било „јачање морала“ за подржаваоце Косова у влади Малдива и да би помогло како би се одвратили покушаји да се повуче признање Косова“.

Амбасадор је затражио од Стејт департмента да проследи телеграм амбасади који би је даље проследила Влади Малдива у што хитнијем року.

Нова амбасадорка САД: Захтев за фондове за економску подршку Малдивима

Позиција Малдива према признању Косова наводи се у још једном допису од децембра 2009. нове амбасадорке Патриције Бутенис.

Она признање Косова наводи као једно од обећања које су Малдиви испунили САД. Амбасадорка у овом допису, између осталог наводи:

  • Председник Нашид је усмерио Малдиве према билској повезаности са САД. Поред про-демократске оријентације и про-западних економских политика, Влада Малдива је испунила своја обећања САД-у по питању тешких политичких корака: Малдиви су објавили да намеравају да успоставе дипломатске везе са Израелом (иако то још нису учинили) и заузели позиције у Уједињеним нацијама које подржавају приоритете САД-а по питању признања Косова и људским правима у Ирану. Малдиви су такође заузели неке политички тешке ставове у вези са гласањем у УН-у – пише у допису.

Допис Хилари Клинтон

Годину дана након што су Малдиви признали Косово (26. фебруар, 2010.), у допису државне секретарке Хилари Клинтон означеном као тајни, амбасадор Малдива у Нјујорку Абдул Гхафор Мохмед на консултацијама у Вашингтону, дан пре него што ће предати акредитацију председнику САД (24.02.2010.), изразио је надање да би Малдиви могли добити столицу у Савету за људска права ОУН (УНХЦР).

Део дописа који је означен као тајни, односи се управо на Савет за људска права ОУН. На овом делу састанка присуствовао је и тада већ бивши амбасадор САД у Малдивима Роберт Блејк, а у тренутку састанка помоћник државног секретара.

Блејк је понудио тиху подршку САД уколико би она била од помоћи, Гхафор је изразио захвалност и навео да ће Малдиви ту понуду највероватније прихватити.

  • Међутим, мора да изгледа да Малдиви ово место заслужују сопственим залагањем. Као мала држава, Мадиви не могу да се супротстављају другим земљама, већ морају да заузимају принципијелне ставове (као што је, на пример, признање Косова) – стоји у допису Клинтонове.

Наводи о повлачењу признања ипак потврђени

Процес повлачења или суспензије одлука о признању Косова до разрешења дијалога између Београда и Приштине посебно је интензивиран након ступања Ивице Дачића на функцију министра спољних послова Србије.

Док вести о таквим поступцима бројних земаља углавном долазе од Дачића лично, а увек их прати демант косовског министарства, у последње време појављују се и потврде навода о повлачењима признања.

Пре мање од две недеље, заменик Министра спољних послова Гане, Чарлс Овиреду потврдио је за АФП да је Гана повукла „брзоплето“ признање независности Косова.

Пре тога је косовски заменик премијера у оставци и бивши министар спољних послова Енвер Хоџај био први косовски званичник који је потврдио да је до сада 13 земаља повукло признање независности Косова, а да има информације да још 10 земаља може учинити исто.

Он је за такав развој ситуације окривио још актуелног министра спољних послова Беџета Пацолија, наводећи да је томе сам допринео незнањем и недостатком стратегије.

Кампања повлачења признања Србије, како се често описује, придобила је пажњу међународних представника. Иако ретко коментаришу наводне одлуке појединих земаља да повуку или суспендују признање Косова, обуставна српске „антикампање“, постала је ипак експлицитан захтев земаља Квинте према Србије а који је, како сматрају, предуслов за наставак дијалога са Приштином.

Међутим, са српске стране неретко поручују да није фер да се од Србије тражи обустава кампање повлачења признања, што Србија види као начин да заштити своје националне интересе док, истовремено, земље попут САД, али и друге западне али и исламске земље, активно ловирају за признање независности Косова.

Управо је „агресивна кампања“ Србије против чланства Косова у међународним организацијама, конкретно Интерполу, била образложење владе Косова да уведе 100 одсто таксе на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине, потез који је пре годину дана у потпуности блокирао дијалог.

Ипак, бивши амбасадор Велике Британије на Косову, Рори О’Конел потврдио је крајем 2018. да су неке земље заиста повукле признање Косова.

  • Нажалост, неке земље повукле су признања Косова. Не мислимо да постоји разлог за то. Косово испуњава све критеријуме да буде независна држава. Ми смо признали Косово као независну и суверену државу – била је његова изјава коју је пропратио демант косовског МСП.

На то је реаговао саветник министра спољних послова Косова Јетљир Зиберај, рекавши да „смо ми у контакту са америчким државним секретаром са којим стално комуницирамо, као и са међународним партнерима, то апсолутно није тачно“.

Признање Косова је до сада, према потврди из Београда, повукло или суспендовало је 17 земаља и то: Гана, Того, Централноафричка република, Република Палау, Мадагаскар, Соломонска острва, Лесото, Суринам, Гранада, Унија Комора, Бурунди, Комонвелт Доминика, Сао Томе и Принципе, Либерија, Гвинеја Бисао, Папуа Нова Гвинеја, наводи „КоССев“.

Извор: КоССев

Подели: